Kažu, državom mogu da upravljaju samo političari jer samo oni imaju političko iskustvo.
Ovde imamo klasičan
primer kružnog zaključivanja. Ko može da upravlja državom? Onaj ko ima
političko iskustvo. Ko ima političko iskustvo? Onaj ko upravlja ili upravljao
državom.
Dakle, oni koji ne
poseduju mistično svojstvo zvano „političko iskustvo“ ne mogu ni da prigvire u
državne poslove.
To je podmukao pokušaj
da se suverenitet sa građana prenese na zatvorenu kastu političara.
Šta je država?
Država je složen
sistem sa mnoštvom podsistema i mnoštvom procesa koji se u tim podsistemima
odvijaju.
Uspešno upravljanje
državnim sistemom i njegovim podsistemima zahteva:
- njihovo poznavanje
(stručnost),
- organizacione
sposobnosti,
- sposobnost da se
odaberu i motivišu ljudi,
- posvećenost,
- poštenje.
Političari katastrofalno
loše upravljaju državama, u šta se svakodnevno uveravamo.
„Kada bi ljudi znali
sa koliko malo pameti se vlada, sve bi nas pobili“, kazao je Cezar koji se
svakako razumeo u te stvari.
Zašto je to tako?
Zato što političari ne
upravljaju sistemima i procesima u cilju njihovog poboljšanja i postizanja što
boljeg učinka i dobrobiti za sve, već grupnim i pojedinačnim interesima a to je
nešto sasvim drugo.
Interesi
izvitoperavaju i razaraju sistem.
I zato što ne poseduju
nijednu od osobina neophodnih za kvalitetno upravljanje.
Političari se uistinu
bave jedino taljenjem, lažima i mistifikacijama.
Sve ostalo je van
njihove sfere interesovanja.
