Prisustvujemo planetarnom krahu neoliberalizma. Za sobom je ostavio društvenu, ekonomsku, političku, duševnu i kulturnu pustoš.
Podrio
je, logikom kapitala i tržišta, demokratske ustanove, sveo ih je na ljušturu
bez ikakvog stvarnog sadržaja. Ako se ljudi u njima više ne prepoznaju, to je
zato što te ustanove ne deluju.
Ako
ljudi traže vođe, to je zato što su ih institucije izneverile.
Ovo je stvorilo politički vakuum koji je idealna prilika za uspostavljanje autoritarnih, diktatorskih i totalitarnih režima raznih vrsta.
Ostaci
ostataka levice su krah neoliberalnog poretka dočekali nespremni. Zastrašena
trijumfom neoliberalizma, levica se odrekla svojih najvažnijih polazišta i samu
sebe osudila na nemoć. Ograničivši se na manjinska pitanja, odrekla se uticaja
na većinu, propustila da uoči i politički artikuliše njeno rastuće
nezadvoljstvo.
Nacionalna
desnica je pokazala da ima bolji politički instinkt. Okrenula se žrtvama
neoliberalnog tržišnog terora i to joj se isplatilo.
Ovo
je sukob unutar desnice. Globalističku, neolibiralnu desnicu istiskuje
nacionalna i autoritarna, koja neće doneti ljudskije društvo sa više slobode,
ravnopravnosti i pravde.
Posle
sloma neoliberalne desnice, samo bi demokratska levica mogla da donese
boljitak. Ali te levice nema.
