Нешто му је налегло на груди. Или је неко засео. Неки створ или нека ствар. Тежина слона. Тежина наковња. Тежина теже.
То нешто му не допушта да дође до даха.
Избавља га буђење.
Тетура до купатила, престрављен, ознојен, дрхтав. И овог
пута се извукао. Следећег можда неће. Јава ће доћи прекасно. Можда тек делић
секунде прекасно. Тај делић секунде ће одлучити, као што одлучује у атлетским
надметањима.
И онда, шта ће се онда десити? Потонуће у незамисливо. То
незамисливо га ужасава. Та непрозирност, та згуснута тама. Или то неће бити ни
тама, тамо где више нема речи? Све се у њему буни против тог ничег.
Из приче Борба за дах (збирка Безглаво: приче о заглављеним људима)
