недеља, 10. март 2019.

Sistem puzavaca

Upitan kako je stigao dotle dokle je stigao, jedan sasvim solidno pozicionirani korisnik AV-ovog režima, odgovorio je:
„Puzio sam.“
I dodao, kao dobronameran savet sagovorniku:
„I ti treba da puziš.“
Time je izneo bit AV-ovog samovalšća. To je sistem neumorno puzajućih puzavaca. Puzanjem se stiže do svega.

Svaki puzavac, ako nije baš sasvim na dnu puzalačke piramide ima sopstvene puzavce, čiji broj zavisi od toga koliko se visoko uspuzao.
I gospodar puzavaca, Veliki Puzavac na vrhu, puzi pred jačima sa strane.
Puzanje je uslov uspona i uspeha u samodržavlju. Ponekad čak i uslov samoodržanja. Tu važi ona: ko ne puzi ne treba da jede.
Nebitno je šta znaš, ni šta radiš, računa se samo pred kim puziš.
Puzavac ne radi ništa i ne stvara ništa. Sve dobija puzanjem.
Puzavac je nesposobnjaković i parazit. Puzanje je jedina veština kojom je ovladao, poneki su je doveli do savršenstva.
Puzavac nema ni mišljenja, ni stavova, ni ideologije. Nema u njemu ničeg izuzev želje da se uspuže što više.
Naizgled beskrajno odan, puzavac će lako i hitro promeniti gospodara. Čim se pojavi neki drugi, pred kojim je puzanje isplativije.
Puzavci za sobom ne ostavljaju ništa, izuzev sluzavog traga.
Društvo puzavaca je društvo koje neminovno propada. Puzalaštvo je bolest koja ga razjeda iznutra.
Samovlašće uništava ljudsko dostojanstvo, to je njegov najpogubniji učinak.