Neki pripovedači, želeći da postignu mimetičku verodostojnost, pretrpavaju štivo detaljima. I to ne samo onima koje navodi pripovedač. Prisiljavaju i likove pripovesti da, bez valjanog pripovedačkog razloga i povoda, zapažaju mnoštvo sitnica. I upravo tako promašuju svoj cilj. Naše opažanje jednostavno ne funkciniše na taj način. Ono se ne sastoji iz niza detalja. To je jedan opšti teško uhvatljiv utisak. Predstaviti taj utisak vrhnusko je majstorstvo koje daleko nadilazi puki popis.