Na Cvetkovoj pijaci, pred mesarom, popriličan red, tako je uvek vikendom.
Jedan, onako, malo odrpaniji i kosmatiji a od jutra veseliji pojedinac, u čudu, posmatra prizor.
“Je li”, pita poverljivim šapatom, “šta čeka sav ovaj narod?”
“Čeka pred mesarom.”
“Čeka pred prodavnicom?!” uzivknu pojedinac zapanjeno. “Jesmo mi to postali Rusi, Česi, Poljaci?!”
I dodade, s najdubljim negodovanjem:
“E jesmo postali Rusi, Česi, Poljaci”, okrete se i ode.
Ganuo me je ovaj ostatak onog u sebi protivrečnog potrošačkog jugo socijalizma, s jedne, i sirotinjskog istočnoevropskog, s druge stane. Izronio je neočekivano, na pijačni dan, iz naslaga prošlosti. Hoće li uspeti da se vrati vremenu kome pripada? Ili će ostati zaglavljen u nekom međuvremenu, ni tamo, ni ovamo.
Jedan, onako, malo odrpaniji i kosmatiji a od jutra veseliji pojedinac, u čudu, posmatra prizor.
“Je li”, pita poverljivim šapatom, “šta čeka sav ovaj narod?”
“Čeka pred mesarom.”
“Čeka pred prodavnicom?!” uzivknu pojedinac zapanjeno. “Jesmo mi to postali Rusi, Česi, Poljaci?!”
I dodade, s najdubljim negodovanjem:
“E jesmo postali Rusi, Česi, Poljaci”, okrete se i ode.
Ganuo me je ovaj ostatak onog u sebi protivrečnog potrošačkog jugo socijalizma, s jedne, i sirotinjskog istočnoevropskog, s druge stane. Izronio je neočekivano, na pijačni dan, iz naslaga prošlosti. Hoće li uspeti da se vrati vremenu kome pripada? Ili će ostati zaglavljen u nekom međuvremenu, ni tamo, ni ovamo.
