Proces našeg pristupanja EU, ili kako li se već to zove, sve me više podseća na onu izvanrednu dečju pesmicu:
Miš je dobio grip
Pa je seo u džip
I prevalio put dugačak
Da ga pregleda dr mačak.
Doktor pacijenta štipnu
Pacijent nesto zucnu
Doktor mu leđa pipnu
Zatim ga u čelo kucnu
Sa moje tačke gledišta
Nije ti ništa
To kaza
Pa ga smaza
Kako eurokratija uporno, svojski, i bezobzirno podržava AV-ovu diktaturu, moram da se pitam: šta ćemo tamo gde oni određuju pravila igre? Osećam se nelagodno kada mi dijagnozu postavlja i terapiju prepisuje doktor mačak. Ono što smatramo evropskim vrednostima teško da stanuje u Briselu.
Znači li to da treba da se, iz zatrke, bacimo u zagrljaj braći Rusima?
Naravno da ne.
Između Rusa i Srba leži jedan temeljan nesporazum. Srbi su, zbog nečeg, uvrteli sebi u glavu da Rusija postoji isključivo da bi štitila Srbe i srpske interese. Rusi o svojoj ulozi u svetu imaju nešto drugačije mišlenje. Otud naša prekomerna očekivanja i gorka razočaranja.
Šta onda?
Da povučemo ručnu i pozabavimo se sređivanjem sopstvene države. Niko to neće učiniti umesto nas. I zašto bi?
Šta će biti EU kroz desetak godina, to u ovom trenutku verovatno ne znaju čak ni u Berlinu. Hoće li se, što je najverovatnije, podeliti na A, B, C, D… evroligu? S izgledima da možda budemo pripušteni u onu D, ako budemo dovoljno poslušni? Vredi li to?
Miš je dobio grip
Pa je seo u džip
I prevalio put dugačak
Da ga pregleda dr mačak.
Doktor pacijenta štipnu
Pacijent nesto zucnu
Doktor mu leđa pipnu
Zatim ga u čelo kucnu
Sa moje tačke gledišta
Nije ti ništa
To kaza
Pa ga smaza
Kako eurokratija uporno, svojski, i bezobzirno podržava AV-ovu diktaturu, moram da se pitam: šta ćemo tamo gde oni određuju pravila igre? Osećam se nelagodno kada mi dijagnozu postavlja i terapiju prepisuje doktor mačak. Ono što smatramo evropskim vrednostima teško da stanuje u Briselu.
Znači li to da treba da se, iz zatrke, bacimo u zagrljaj braći Rusima?
Naravno da ne.
Između Rusa i Srba leži jedan temeljan nesporazum. Srbi su, zbog nečeg, uvrteli sebi u glavu da Rusija postoji isključivo da bi štitila Srbe i srpske interese. Rusi o svojoj ulozi u svetu imaju nešto drugačije mišlenje. Otud naša prekomerna očekivanja i gorka razočaranja.
Šta onda?
Da povučemo ručnu i pozabavimo se sređivanjem sopstvene države. Niko to neće učiniti umesto nas. I zašto bi?
Šta će biti EU kroz desetak godina, to u ovom trenutku verovatno ne znaju čak ni u Berlinu. Hoće li se, što je najverovatnije, podeliti na A, B, C, D… evroligu? S izgledima da možda budemo pripušteni u onu D, ako budemo dovoljno poslušni? Vredi li to?
