Šta činiti u vremenima propadanja? Onda kada su razarajuće i samorazarajuće sile toliko snažne da se čini kao da ih više ništa ne može zaustaviti u njihovom uništavajućem pohodu. Ne događa se to prvi put u istoriji ljudskog roda. Urušavale su se i bolje civilizacije od naše. Mit o napretku je samo mit. Zapatili smo ga sa industrijskom revolucijom i još uvek vlada našom svešću i našom podsvešću.
Ne srozavati se. Ne prilagođavati se zahtevima vremena. Imati dovoljno odvažnosti da se bude ne-savremen. I dovoljno snage da se u tome istraje.
Ne zaboraviti da sve dođe i sve prođe. Proći će i ovo.
Ako ništa drugo, očuvati svest o nečem boljem, toliko se može. O nečem što nadilazi puki opstanak. O onom etičkom, estetskom, metafizičkom „višku“ koji ljudski život čini vrednim življenja.
Do neke nove renesanse.
Ne srozavati se. Ne prilagođavati se zahtevima vremena. Imati dovoljno odvažnosti da se bude ne-savremen. I dovoljno snage da se u tome istraje.
Ne zaboraviti da sve dođe i sve prođe. Proći će i ovo.
Ako ništa drugo, očuvati svest o nečem boljem, toliko se može. O nečem što nadilazi puki opstanak. O onom etičkom, estetskom, metafizičkom „višku“ koji ljudski život čini vrednim življenja.
Do neke nove renesanse.
