Objavljeno na blogu: Mali Nemo
Utorak, 12/09/2017 - 01:18
Autor: Dejan Simonović
Ono što zovemo kontrakulturom je prilično jeftin, ali često veoma uspešan reklamni trik. To je tehnika prodaje određenih artefakata koji se ne mogu preporučiti na drugi način, recimo, kvalitetom.
Kako nam kontrakulturna industrija preporučuje svoje proizvode?
Tako što ih proglašava buntovničkim.
Čemu se, međutim, ti proizvodi suprotstavljaju? Svakako ne poželjnoj ideološkoj matrici. Naprotiv, tu matricu ponavljaju i učvršćuju. Stereotipi koje koriste su bez ostatka ideološki, na najgluplji, najpodmukliji i najljigaviji mogući način.
Kontrakulturni proizvodi se ne suprotstavljaju društvenoj moći. Ta tvrdnja je naprosto drska propagandna laž. Deo su sveprožimajućeg tržišta koje je u osnovi te moći.
Kontrakulturni proizvodi se suprotstavljaju visokoj kulturi.
Zašto?
Zato što se u kulturnom polju vodi neprekidna borba za prevlast. Kao deo moćne industrije zabave, kontrakultura već ima medijsku svepristunost i ekonomsku nadmoć, ali joj nedostaje ona simbolička, nedostaje joj prestiž koji je visoka kultura, iako znatno okrnjen, još uvek zadržala. Visoka kultura mora pasti da bi se kontrakultura uzdigla.
Zato što visoka kultura izmiče tržištu, a to je u tržišnom totalitarizmu nedopustivo. Nedopustiva je bilo kakva vrednost osim tržišne.
Utorak, 12/09/2017 - 01:18
Autor: Dejan Simonović
Ono što zovemo kontrakulturom je prilično jeftin, ali često veoma uspešan reklamni trik. To je tehnika prodaje određenih artefakata koji se ne mogu preporučiti na drugi način, recimo, kvalitetom.
Kako nam kontrakulturna industrija preporučuje svoje proizvode?
Tako što ih proglašava buntovničkim.
Čemu se, međutim, ti proizvodi suprotstavljaju? Svakako ne poželjnoj ideološkoj matrici. Naprotiv, tu matricu ponavljaju i učvršćuju. Stereotipi koje koriste su bez ostatka ideološki, na najgluplji, najpodmukliji i najljigaviji mogući način.
Kontrakulturni proizvodi se ne suprotstavljaju društvenoj moći. Ta tvrdnja je naprosto drska propagandna laž. Deo su sveprožimajućeg tržišta koje je u osnovi te moći.
Kontrakulturni proizvodi se suprotstavljaju visokoj kulturi.
Zašto?
Zato što se u kulturnom polju vodi neprekidna borba za prevlast. Kao deo moćne industrije zabave, kontrakultura već ima medijsku svepristunost i ekonomsku nadmoć, ali joj nedostaje ona simbolička, nedostaje joj prestiž koji je visoka kultura, iako znatno okrnjen, još uvek zadržala. Visoka kultura mora pasti da bi se kontrakultura uzdigla.
Zato što visoka kultura izmiče tržištu, a to je u tržišnom totalitarizmu nedopustivo. Nedopustiva je bilo kakva vrednost osim tržišne.
