Konačno je guknuo i žiri za dodelu NIN-ove nanogice. Usrećili su nas širim izborom od čak četrdeset romana. Ti su, valjda, preskočili kvalifikacionu normu, ili tako nešto. Za ovaj eliminacioni krug i nisu morali toliko da se razvlače.
Iz ovog „izbora“ je teško išta zaključiti. Šta je tu stvarno izabrano, šta tek ubačeno da se nađe. Koliko da se vidi da je žiri nešto stvarno i čitao.
Varke, zamke, rokade i žrtve nas čekaju u narednim krugovima: središnjici i završnici.
Mislim se, mislim: šta li i kuda smera stvarni predsednik, da ne kažem vođa, ovog, sanjali smo noćas da nas nema, žirija, ne onaj formalni, već jedna, da se tako izrazim, u svakom pogledu gabaritnija ličnost. Gabarit je vešt i iskusan u igrama ove vrste, a njegova će volja suštinski odrediti pobednika/pobednicu.
Ni ovog puta nemamo stvaran uvid u rad žirija. Nedostaje nam argumentacija zašto je nešto uvršteno, zašto isključeno, a ta argumentacija je podjedanko važna kao i sama odluka. Biće sve važnija kako se izbor bude sužavao.
Ovo se veoma jednostavno rešava, dovoljni su običan diktafon i nalog na nekom od besplatnih online audio servisa, i evo zvučnog dokumenta, dostupnog zainteresovanoj javnosti. A ni naparaviti stenogram pa ga okačiti na net nije preskupo iako traži nešto više vremena.
Još nije kasno da se to uradi u narednim krugovima, žiri će zasedati već sledeće nedelje.
Završni sastanak žirija bi valjalo direktno prenositi. To već radi Drugi program Radio Beograda sa nagradom „Nikola Milošević“.
Krajnje je vreme da se i NIN-ova nanogica otvori javnosti i da u NIN-u uvaže jenodstavnu činjenicu da postoji jeftina i jednostavna tehnologija koja pruža uvid u tok žiriranja.
Ne vidim zašto bi ikom smetalo da zainteresovana javnost čuje i/ili pročita argumentaciju članova prilikom odlučivanja.
Naravno, ni sa drugim nagradama nije bolje (izuzimajući nagradu „Nikola Milošević“) ali za NIN-ovu vlada posebno interesovanje kome, tim pre, valja izaći u susret.
Književni zabavnik
Iz ovog „izbora“ je teško išta zaključiti. Šta je tu stvarno izabrano, šta tek ubačeno da se nađe. Koliko da se vidi da je žiri nešto stvarno i čitao.
Varke, zamke, rokade i žrtve nas čekaju u narednim krugovima: središnjici i završnici.
Mislim se, mislim: šta li i kuda smera stvarni predsednik, da ne kažem vođa, ovog, sanjali smo noćas da nas nema, žirija, ne onaj formalni, već jedna, da se tako izrazim, u svakom pogledu gabaritnija ličnost. Gabarit je vešt i iskusan u igrama ove vrste, a njegova će volja suštinski odrediti pobednika/pobednicu.
Ni ovog puta nemamo stvaran uvid u rad žirija. Nedostaje nam argumentacija zašto je nešto uvršteno, zašto isključeno, a ta argumentacija je podjedanko važna kao i sama odluka. Biće sve važnija kako se izbor bude sužavao.
Ovo se veoma jednostavno rešava, dovoljni su običan diktafon i nalog na nekom od besplatnih online audio servisa, i evo zvučnog dokumenta, dostupnog zainteresovanoj javnosti. A ni naparaviti stenogram pa ga okačiti na net nije preskupo iako traži nešto više vremena.
Još nije kasno da se to uradi u narednim krugovima, žiri će zasedati već sledeće nedelje.
Završni sastanak žirija bi valjalo direktno prenositi. To već radi Drugi program Radio Beograda sa nagradom „Nikola Milošević“.
Krajnje je vreme da se i NIN-ova nanogica otvori javnosti i da u NIN-u uvaže jenodstavnu činjenicu da postoji jeftina i jednostavna tehnologija koja pruža uvid u tok žiriranja.
Ne vidim zašto bi ikom smetalo da zainteresovana javnost čuje i/ili pročita argumentaciju članova prilikom odlučivanja.
Naravno, ni sa drugim nagradama nije bolje (izuzimajući nagradu „Nikola Milošević“) ali za NIN-ovu vlada posebno interesovanje kome, tim pre, valja izaći u susret.
Književni zabavnik
