Eto prilike da se podsetimo i književnih evergrinova. Onih kojima vreme dodaje, umesto da oduzima na vrednosti. Besposličara, na primer. Ko je pomislio da se otarasio Besposličara, ljuto se prevario, ostaju sa nama, u nama i među nama, u godinama i decenijama koje dolaze.
Ko roman nije pročitao, vreme mu je da nadoknadi propušteno. Ko jeste, neka ga slobodno ponovo uzme u šake, neće se pokajati. To je roman koji se ne ostavlja, štivo koje se čita, iščitava i prečitava.
Besposličari su, podsetimo, ovenčani i našom najsvetlijom književnom nagradom „Aurorom borealis“. Sam autor će, kako saznajemo iz odlično obaveštenih izvora, početkom decembra biti uboden odličjem Zvezdarskog ježa prvog stepena.
Kako do Besposličara? Mogu se nabaviti u knjižarama koje drže do sebe. Kupiti online na Kupindu. Pozajmiti iz neke od biblioteka uzduž i popreko zemlje Srbije.
Još ponešto o „Besposličarima“ na: http://www.dejansimonovic.blogspot.rs/2015/11/obrisi-besposlicarskog-grada.html
