„U vremenu kada supkultura dominira, pravi je trenutak da se ljudi kao što je Dilan nagrade“, reče jedna kritičarka.
Istina, supkultura po prirodi stvari ne može da dominira. Ako dominira više nije sub već dominantna kultura.
Oksimoron dominirajuća supkultura, međutim, i nehotice otkriva istinu. Ono što zovemo supkulturom, a što to odavno nije, zaista već dugo dominira u ekonomskom i medijskom smislu. Sve se na sav glas vajkajući zbog navodne podređenosti, isključenosti itd. Ovo je, od postmodernizma nadalje, uobičajena strategija moći – prikriva se i prikazuje kao nemoć.
Navodna supkultura, i to je tačno, još uvek nije ostvarila potpunu dominaciju. Ima ekonomsku i medijsku moć ali joj nedostaje društveni prestiž. Još uvek je u statusu kulturnog skorojevića – bogatog, moćnog, razmetljivog i svuda prisutnog, ali bez ugleda. Zato su supkulturnim agitatorima važne nagrade kao instrument pribavljanja i podizanja društvenog ugleda. I važno im je da svoju stvar učine predmetom akademskog proučavanja i uzdizanja.
Supkultura će biti kanonizovana, u to nema nikakve sumnje. To je već i čisto ekonomski neizbežno. Akademska zajednica će se lako prešaltovati, uvek je bila podanički nastrojena, poslušna moći. Bilo kojoj i bilo kakvoj.
A prava književnost će biti gurnuta na marginu ili oterana u ilegalu. To i nije tako loše. Van koruptivnog sistema može samo da dobije.
Istina, supkultura po prirodi stvari ne može da dominira. Ako dominira više nije sub već dominantna kultura.
Oksimoron dominirajuća supkultura, međutim, i nehotice otkriva istinu. Ono što zovemo supkulturom, a što to odavno nije, zaista već dugo dominira u ekonomskom i medijskom smislu. Sve se na sav glas vajkajući zbog navodne podređenosti, isključenosti itd. Ovo je, od postmodernizma nadalje, uobičajena strategija moći – prikriva se i prikazuje kao nemoć.
Navodna supkultura, i to je tačno, još uvek nije ostvarila potpunu dominaciju. Ima ekonomsku i medijsku moć ali joj nedostaje društveni prestiž. Još uvek je u statusu kulturnog skorojevića – bogatog, moćnog, razmetljivog i svuda prisutnog, ali bez ugleda. Zato su supkulturnim agitatorima važne nagrade kao instrument pribavljanja i podizanja društvenog ugleda. I važno im je da svoju stvar učine predmetom akademskog proučavanja i uzdizanja.
Supkultura će biti kanonizovana, u to nema nikakve sumnje. To je već i čisto ekonomski neizbežno. Akademska zajednica će se lako prešaltovati, uvek je bila podanički nastrojena, poslušna moći. Bilo kojoj i bilo kakvoj.
A prava književnost će biti gurnuta na marginu ili oterana u ilegalu. To i nije tako loše. Van koruptivnog sistema može samo da dobije.
