Da se ne lažemo, svi veoma dobro znamo ko je po ponoći rušio u Savamali. Znamo i zašto. Svi znamo šta se tamo gradi. Kao što to znaju i (ne)nadležni, beznadežni državni ograni, koji se prave da ne primećuju ono što im se zbiva pred nosom. Znaju jer se mimo njihove saglasnosti tako nešto i nije moglo dogoditi. Kao što se nije moglo dogoditi ni bez saglasnosti onog koji u mesnoj zajednici Srbiji o svemu odlučuje, znate već ko je.
Ovo rušenje nije incident. Ono je deo neoliberalnog gangsterizma u koji smo uterani. Taj gangsterizam podrazumeva bande privatnog biznisa koje, uz blagonaklonu ravnodušnost ili aktivnu podršku države, a zarad svoje zarade, prete, ruše, otimaju, prebijaju, ubijaju. U Savamali, istina, niko nije prebijen ni ubijen jer za time nije bilo potrebe. Da je zatrebalo, da se neko, recimo, suprotstavio, pala bi i krv, nema nikakve sumnje, bande privatnog biznisa ne poznaju tu vrstu obzira. Naročito kada su sigurne u nekažnjivost jer ih štiti gvozdeni pakt države i privatnog kapitala.
Neoliberalni gangsterizam podrazumeva obračun sa svima koji, bilo kako, stanu na put moćnim privatnim interesima.
Neoliberalni gangsterizam podrazumeva i oduzimanje svih prava zaposlenima, kao i njihovo najnečovečnije, najsurovije zlostavljanje i izrabljivanje, imali smo to prilike da vidimo u Juri. I ne samo tamo. Tamo je samo obelodanjeno ono što se svuda radi.
Neoliberalni gangsterizam podrazumeva kidnapovanu državu koja, posredstvom kupljenih, zastrašenih ili ucenjenih političara, radi u interesu kapitala, ne građana. Državu u kojoj, oni koji imaju para, kroje zakone i propise po sopstvenoj meri, u skladu sa sopstvenim interesom. Državu koja će, zatreba li, zažmuriti na oba oka ili pripomoći svojim represivnim aparatom.
Da se ne lažemo, sistem neoliberalnog gangsterizma ima podršku i famoznog „spoljnog faktora“, kako zapadnog, tako i ruskog. Za jednu koloniju, smatraju, to je ionako najprikladniji oblik društvenog uređenja.
I ovi izbori su pokazali koliko je AV suštinski politički šupalj. AV će otići, ili će biti najuren, ili otpušten, svejedno, ali to ništa ne znači ako ostanemo zatočenici neoliberalnog gangsterizma.
Nisu dovoljne stranačke i personalne promene. Treba nam promena društvenog sistema. Bojim se da opozicione stranke ne smeraju dalje od prvog. Ili da čak ne dosežu dalje od poslaničkih mandata.
Treba nam država u kojoj će dobrobit društva biti iznad interesa biznisa. Država u kojoj će dostojanstvo svakog čoveka i svake žene biti iznad profita pojedinaca i grupa.
To je suština priče.
Ovo rušenje nije incident. Ono je deo neoliberalnog gangsterizma u koji smo uterani. Taj gangsterizam podrazumeva bande privatnog biznisa koje, uz blagonaklonu ravnodušnost ili aktivnu podršku države, a zarad svoje zarade, prete, ruše, otimaju, prebijaju, ubijaju. U Savamali, istina, niko nije prebijen ni ubijen jer za time nije bilo potrebe. Da je zatrebalo, da se neko, recimo, suprotstavio, pala bi i krv, nema nikakve sumnje, bande privatnog biznisa ne poznaju tu vrstu obzira. Naročito kada su sigurne u nekažnjivost jer ih štiti gvozdeni pakt države i privatnog kapitala.
Neoliberalni gangsterizam podrazumeva obračun sa svima koji, bilo kako, stanu na put moćnim privatnim interesima.
Neoliberalni gangsterizam podrazumeva i oduzimanje svih prava zaposlenima, kao i njihovo najnečovečnije, najsurovije zlostavljanje i izrabljivanje, imali smo to prilike da vidimo u Juri. I ne samo tamo. Tamo je samo obelodanjeno ono što se svuda radi.
Neoliberalni gangsterizam podrazumeva kidnapovanu državu koja, posredstvom kupljenih, zastrašenih ili ucenjenih političara, radi u interesu kapitala, ne građana. Državu u kojoj, oni koji imaju para, kroje zakone i propise po sopstvenoj meri, u skladu sa sopstvenim interesom. Državu koja će, zatreba li, zažmuriti na oba oka ili pripomoći svojim represivnim aparatom.
Da se ne lažemo, sistem neoliberalnog gangsterizma ima podršku i famoznog „spoljnog faktora“, kako zapadnog, tako i ruskog. Za jednu koloniju, smatraju, to je ionako najprikladniji oblik društvenog uređenja.
I ovi izbori su pokazali koliko je AV suštinski politički šupalj. AV će otići, ili će biti najuren, ili otpušten, svejedno, ali to ništa ne znači ako ostanemo zatočenici neoliberalnog gangsterizma.
Nisu dovoljne stranačke i personalne promene. Treba nam promena društvenog sistema. Bojim se da opozicione stranke ne smeraju dalje od prvog. Ili da čak ne dosežu dalje od poslaničkih mandata.
Treba nam država u kojoj će dobrobit društva biti iznad interesa biznisa. Država u kojoj će dostojanstvo svakog čoveka i svake žene biti iznad profita pojedinaca i grupa.
To je suština priče.
