O ljudima i
ženama koji vas okružuju možete znati mnogo toga. Možete poznavati njihove
ljubavi i mržnje. Njihove sklonosti, navike i naravi. Njihova zanimanja i hobije,
društveni položaj i imovno stanje. Njihove planove i ambicije. Ali o njima ne
znate ništa suštinski dok ne upoznate njihove strahove. Kao što ni o sebi ne
znate ništa iole bitno dok se ne suočite sa vlastitim.
To nije tako
jednostavno kao što bi na prvi pogled moglo izgledati. Strahovi se vešto
prikrivaju, retko se kada pojavljujući otvorenog lica, bez maske. Najrađe se
zaklanjaju iza mržnje, netrpeljivosti i besa. Ali ih takođe možete naći iza
naizgled nerazumljivih naklonosti ili oduševljenja.
Strahovi su
ono što se najdublje potiskuje upravo zato što nas suštinski, što nas sudbinski
određuju. Upravo zato što upravljaju našim životima, prikriveno, podmuklo,
despotski.
Razni ljudi
se boje raznih stvari, različitom silinom, na različiti način. To je za svakog
jedinstveno zamršeno klupko gusto isprepletenih niti.
Svako od nas
sobom nosi svoju jedinstvenu mapu strahova onako kao što svaki grad ima
jedinstvenu, neponovljivu mapu svojih stambenih naselja, industrijskih zona,
trgovinskih četvrti, svojih ustanova i parkova, svojih ulica, uličica i
bulevara, svojih uzvišenja, nizina i udolina. S razlikom što je ovde reč o mapi
jednog podzemnog grada čije se prave konture na površini ni ne naslućuju.
Upoznati
drugog znači upoznati mapu njegovih strahova. Upoznati sebe znači upoznati mapu
vlastitih.
