Ko tu koga oponaša
„Premijer Aleksandar Vučić razgovaraće 8. jula sa građanima u vladi, od 5 časova i 30 minuta do 8 časova i 30 minuta”, pišu novine.
„Ni premijer ne zaostaje za predsednikom. Svakog petka, od zore do sumraka, zaviruje u dušu napaćenog naroda i deli utehu. Kutlačom, iz ogromnog kazana koji se puši. Kada se kazan isprazni, podižu ga čeličnim užadima i spuštaju novi. Utešiteljski red počinje tamo negde kod tramvajskog mosta, vijuga pored autobuske i železničke stanice, olakšavajuća okolnost za pristigle iz unutrašnjosti. Obigravaju ga prodavci svakojakih napitaka i đakonija. Ima i onih koji će, uz pristojnu nagradu, rado popričekati umesto vas“, piše u „Besposličarima“.
I onda, ko tu koga oponaša? Kada je o književnosti i stvarnosti reč.
Besposličarska bagatela
Skoknuh i do Kupinda, da vidim prodaju li me tamo i na koliko mi „Besposličare“ cene (kakva mi je besosličarska prometna vrednost, što bi rekao čika Marks). Mislim, ako me ima na mreži, postoji izvesna verovatnoća da me ima i van nje.
Vidim, ima „Besposličara“. Po redovnoj ceni od 500 dinara, može da se nađe i uz dinar popusta, ali i po bagateli od 299 dindži, kao da sam, bože me prosti, na nekakvoj akciji. Osetih se nepravedno potcenjenim, što da krijem. Sa druge strane mi, po potrošačkom automatizmu, dođe da iskoristim priliku i jeftino pazarim sopstvenu knjigu ali se, naporom volje i moralnom čvrstinom, odupreh ovom autošopingu. Mislim, nije red da autor knjigu otima čitaocima pred nosom.
Želeo bih, ovom prilikom, da napomenem, da ne bude posle – nismo znali – da će „Besposličarima“ već od 25. aprila, posle ubedljive izborne pobede besposličarske stranke, drastično skočiti cena. Iz razloga koje ne bih da ovde nabrajim a lasno ih je naslutiti.
Prema tome, krajnje dobronamerno preporučujem kupcima i čitaocima da navale na vreme.
Tasovac, crne rupe i „Besposličari“
Ivan Tasovac je poručio predsedniku REM-a da mu stoji na raspolaganju „ukoliko u narednih par dana iznenada reši da reaguje na zabrinjavajuće širenje crne rupe u svemiru“.
Crne rupe!? Gle ti njega?! Možda je pročitao Besposličare? Pa se uživeo u lik ministra kulture i kosmologije?
Ako. I treba. Valjaće Tasovac za sledeći besposličarski događaj, ako bude blagoizvoleo da, u književne svrhe, ustupi svoju personu.
Besposličari o Besposličarima
„Sve same besposlice“, izjavila je povodom romana „Besposličari“ Unija besposlenih. Savez besposlenjaka nas je ostavio bez komentara. Iz Asocijacije neuposlenih nam je saopšteno da oba gore navedena udruženja vode švindleri i mutikaše sa kojima ne žele da imaju nikakva posla.
Vreme rušenja i razgradnje
Različitim naraštajima zapadaju različita vremena.
Nekima su, nekada, zapala vremena obnove i izgradnje.
„Besposličari“ su roman o onima kojima je zapalo vreme rušenja i razgradnje. To je uvrnut roman o našim još uvrnutijim životima.
(http://youtu.be/vLH6b4VeAEU).
Navijači u nedoumici
„Koga da bijemo?“, upitalo je više navijačkih grupa povodom romana „Besposličari“.
O grafitistima
„Ko grafite piše, sam će da ih briše“, izjavio je za Besposličarski glasnik Goran Vesić, menadžer grada Beograda.
Besposličari pod vodom
Beograd pod vodom je pravo mesto za sve besposličare, izjavio je za Besposličarski glasnik Siniša Mali, gradonačelnik Beograda.
Premijerska
“Kakvi crni Besposličari?! Vreme je za rad, ne za čitanje!”, izjavio je za Besposličarski glasnik premijer Aleksandar Vučić.
Ministarska
„Kako šef kaže!“, uskliknuli su složno povodom „Besposličara“ v.d. ministri i ministarke u vladi A. Vučića.
Basarijanska
„Besposličari? Neka mi se ne obraćaju! Nisam nadležna ustanova. Eno im besposličarskog Zavoda i zavodnica. Eno im Kluba poslotražitelja. Eno im njihovog besposličarskog udruženjа. Eno im Radunke i Rajke Vrtikape! Eno im Radosnog odlaska!“, dreknuo je Svetislav Basara.
Predsednička
„Neko mi je sakrio te Besposličare. A znam i ko!“, ljutnuo se Tomislav dipl. Nikolić, predsednik Srbije.
Rip Kirbi
„Ne razumem se u tu besposličarsku oblast, pitajte Majkla“, rekao je za Besposličarski glasnik detektiv Rip Kirbi.
Majkl Kirbi
Majkl Kirbi, američki poklisar:
„Savet ambasadora? Nikad čuo. To mora da je neka ruska paranoja.“
Šta kaže Putin
Evo šta o „Besposličarima“ kaže Vladimir Vladimirovič Putin:
„Nisam naldežan. Pitajte Gogolja.“
Bankarska se ne poriče
„Najoštrije osuđujemo pojavu ovog štetnog romana koji bankarsko poslovanje prikazuje na nedopustivo izvitoperen način. Zahtevamo od nadležnih, od nas sponzorisanih organa, da se autor rebne sa 200% kaznene kamate po turu. Pa da vidimo onda.“, izjavila je za Besposličarski glasnik PR menadžerka Fidelis banke.
Kotrljajući krediti
Šta su to kotrljajući krediti? I kako do njih doći?
Saznajte u romanu „Besposličari“.
Kakve nagrade donosi šamarica?
Šamarica, najuspešniji proizvod Narodne lutrije, poznate po društveno odgovornom kockanju, donosi primaljive nagrade. U romanu „Besposličari“ ćete saznati i kakve.
Ključevi u slivniku
"Ko je bacio ključeve u slivnik? S kojim razlogom? S kakvom namerom?
Ko pročita Besposličare, kašće mu se samo."
(Herkul Poaro za Besposličarski glasnik)
Papazjanije Zbrkić
„Epistemološa potka romana Besposličari ukazuje na dubok fenomenološki rez u dekonstrukciji naše pojavnosti (vidi moj rad: Derida i dekonstrukcija srpske imaginativne paradigme)“, ustanovio je Papazjanije Zbrkić, književni kritičar.
Vulinovska
Poslotražiteljski pristup
Radunka, direktorka Kluba poslotražitelja, izjavila je za Besposličarski glasnik:
„Mi se ovde držimo zajedno. Zar je malo onih koji su sa nama ostali i do groba? Nije to samo ljudska privrženost, iako i nje ima. Naukovanje to zahteva. Poslotražiteljskom zanatu se učiš dok si živ. Ne možeš da ga savladaš u jednom cugu, okončao si pa nema više. Tu stalno ima nešto da se dometne, usavrši. Koliko mi je njih došlo vajkajući se – umalo da dobijem zaposlenje ali mi je izmaklo za nokat. E, za taj nokat ima da se guli klupa. Većini je to saznanje prodrlo do dna duše. Iako, kao i svuda, i kod nas ima zabušanata i prevaranata, ni poslotražitelji nisu mnogo bolji od ostalog sveta. Mada su, ruku na srce, savesniji od zaposlenih. Jedan zaposlenik je bezbrižno čeljade. Uvalio se negde, gricka platicu, čačka nos, jede burek, ogovara kolege. Dok besposličara goni njegova besposličarska muka pa se napreže koliko može.“
(„Besposličari“)
Bankarska bajka
„Eh, krediti, krediti. Kako se slatko zaduživao. Kako su ga mamili. Sa kakvim ushićenjem su mu nudili pozajmice. Uzmi, samo uzmi. Ništa se ne sekiraj. Vrnućeš već jednog dana. Troši odmah, vraćaj kad stigneš, vrtelo se na svim televizijama. Široka je lepeza naših proizvoda, ogroman je raspon naših usluga, svašta možemo da vam ponudimo, gugutale su bankarke, skoro ljubavno, sa dvosmislenim osmehom.
Reč proizvod ga je najpre zbunjivala. Šta to, kog đavola, banka proizvodi? Ljuljaške za parkove? Bušilice? Drobilice? Sijalice? Baštenske garniture?
Banka proizvodi sredstva za zadovoljenje želja i potreba, objasnila mu je prsata bankarska savetnica i pogledala ga ravno u oči, pogledom od koga te strese struja.“
(„Besposličari“)
„Premijer Aleksandar Vučić razgovaraće 8. jula sa građanima u vladi, od 5 časova i 30 minuta do 8 časova i 30 minuta”, pišu novine.
„Ni premijer ne zaostaje za predsednikom. Svakog petka, od zore do sumraka, zaviruje u dušu napaćenog naroda i deli utehu. Kutlačom, iz ogromnog kazana koji se puši. Kada se kazan isprazni, podižu ga čeličnim užadima i spuštaju novi. Utešiteljski red počinje tamo negde kod tramvajskog mosta, vijuga pored autobuske i železničke stanice, olakšavajuća okolnost za pristigle iz unutrašnjosti. Obigravaju ga prodavci svakojakih napitaka i đakonija. Ima i onih koji će, uz pristojnu nagradu, rado popričekati umesto vas“, piše u „Besposličarima“.
I onda, ko tu koga oponaša? Kada je o književnosti i stvarnosti reč.
Besposličarska bagatela
Skoknuh i do Kupinda, da vidim prodaju li me tamo i na koliko mi „Besposličare“ cene (kakva mi je besosličarska prometna vrednost, što bi rekao čika Marks). Mislim, ako me ima na mreži, postoji izvesna verovatnoća da me ima i van nje.
Vidim, ima „Besposličara“. Po redovnoj ceni od 500 dinara, može da se nađe i uz dinar popusta, ali i po bagateli od 299 dindži, kao da sam, bože me prosti, na nekakvoj akciji. Osetih se nepravedno potcenjenim, što da krijem. Sa druge strane mi, po potrošačkom automatizmu, dođe da iskoristim priliku i jeftino pazarim sopstvenu knjigu ali se, naporom volje i moralnom čvrstinom, odupreh ovom autošopingu. Mislim, nije red da autor knjigu otima čitaocima pred nosom.
Želeo bih, ovom prilikom, da napomenem, da ne bude posle – nismo znali – da će „Besposličarima“ već od 25. aprila, posle ubedljive izborne pobede besposličarske stranke, drastično skočiti cena. Iz razloga koje ne bih da ovde nabrajim a lasno ih je naslutiti.
Prema tome, krajnje dobronamerno preporučujem kupcima i čitaocima da navale na vreme.
Tasovac, crne rupe i „Besposličari“
Ivan Tasovac je poručio predsedniku REM-a da mu stoji na raspolaganju „ukoliko u narednih par dana iznenada reši da reaguje na zabrinjavajuće širenje crne rupe u svemiru“.
Crne rupe!? Gle ti njega?! Možda je pročitao Besposličare? Pa se uživeo u lik ministra kulture i kosmologije?
Ako. I treba. Valjaće Tasovac za sledeći besposličarski događaj, ako bude blagoizvoleo da, u književne svrhe, ustupi svoju personu.
Besposličari o Besposličarima
„Sve same besposlice“, izjavila je povodom romana „Besposličari“ Unija besposlenih. Savez besposlenjaka nas je ostavio bez komentara. Iz Asocijacije neuposlenih nam je saopšteno da oba gore navedena udruženja vode švindleri i mutikaše sa kojima ne žele da imaju nikakva posla.
Vreme rušenja i razgradnje
Različitim naraštajima zapadaju različita vremena.
Nekima su, nekada, zapala vremena obnove i izgradnje.
„Besposličari“ su roman o onima kojima je zapalo vreme rušenja i razgradnje. To je uvrnut roman o našim još uvrnutijim životima.
(http://youtu.be/vLH6b4VeAEU).
Navijači u nedoumici
„Koga da bijemo?“, upitalo je više navijačkih grupa povodom romana „Besposličari“.
O grafitistima
„Ko grafite piše, sam će da ih briše“, izjavio je za Besposličarski glasnik Goran Vesić, menadžer grada Beograda.
Besposličari pod vodom
Beograd pod vodom je pravo mesto za sve besposličare, izjavio je za Besposličarski glasnik Siniša Mali, gradonačelnik Beograda.
Premijerska
“Kakvi crni Besposličari?! Vreme je za rad, ne za čitanje!”, izjavio je za Besposličarski glasnik premijer Aleksandar Vučić.
Ministarska
„Kako šef kaže!“, uskliknuli su složno povodom „Besposličara“ v.d. ministri i ministarke u vladi A. Vučića.
Basarijanska
„Besposličari? Neka mi se ne obraćaju! Nisam nadležna ustanova. Eno im besposličarskog Zavoda i zavodnica. Eno im Kluba poslotražitelja. Eno im njihovog besposličarskog udruženjа. Eno im Radunke i Rajke Vrtikape! Eno im Radosnog odlaska!“, dreknuo je Svetislav Basara.
Predsednička
„Neko mi je sakrio te Besposličare. A znam i ko!“, ljutnuo se Tomislav dipl. Nikolić, predsednik Srbije.
Rip Kirbi
„Ne razumem se u tu besposličarsku oblast, pitajte Majkla“, rekao je za Besposličarski glasnik detektiv Rip Kirbi.
Majkl Kirbi
Majkl Kirbi, američki poklisar:
„Savet ambasadora? Nikad čuo. To mora da je neka ruska paranoja.“
Šta kaže Putin
Evo šta o „Besposličarima“ kaže Vladimir Vladimirovič Putin:
„Nisam naldežan. Pitajte Gogolja.“
Bankarska se ne poriče
„Najoštrije osuđujemo pojavu ovog štetnog romana koji bankarsko poslovanje prikazuje na nedopustivo izvitoperen način. Zahtevamo od nadležnih, od nas sponzorisanih organa, da se autor rebne sa 200% kaznene kamate po turu. Pa da vidimo onda.“, izjavila je za Besposličarski glasnik PR menadžerka Fidelis banke.
Kotrljajući krediti
Šta su to kotrljajući krediti? I kako do njih doći?
Saznajte u romanu „Besposličari“.
Kakve nagrade donosi šamarica?
Šamarica, najuspešniji proizvod Narodne lutrije, poznate po društveno odgovornom kockanju, donosi primaljive nagrade. U romanu „Besposličari“ ćete saznati i kakve.
Ključevi u slivniku
"Ko je bacio ključeve u slivnik? S kojim razlogom? S kakvom namerom?
Ko pročita Besposličare, kašće mu se samo."
(Herkul Poaro za Besposličarski glasnik)
Papazjanije Zbrkić
„Epistemološa potka romana Besposličari ukazuje na dubok fenomenološki rez u dekonstrukciji naše pojavnosti (vidi moj rad: Derida i dekonstrukcija srpske imaginativne paradigme)“, ustanovio je Papazjanije Zbrkić, književni kritičar.
Vulinovska
„Ima li mene tu?“, upitao je povodom „Besposličara“ Aleksandar Vučiča Vulin.
Kafić kao kafić
A kafići pozivaju, mame. Uđi, siroti čoveče. Odmori napaćenu dušu.
Prenebregneš jedan, odbiješ drugi, odbaciš treći poziv, ali ti i opiranje dojadi. Korakneš, mašiš se za vrata. I, eto te.
Kafić kao kafić, šta tu ima da se opisuje? Zeva šanker za šankom. Kotrlja se mrzovoljna kelnerica. Sa zida, ukočenim staklastim očima, strogo gleda glava jelena, palog u ko zna kom lovu. Ko li ga je upucao? Da nije... Lazika? Ležimir Lazikić? Šušu-šaša Lazika? Ide li taj u lov na krupnu divljač?
Tu su stolići za četvrt osobe oko kojih se, po nekom nepoznatom fizičkom zakonu, razmesti više ljudi. Sve u svemu, uobičajena slika. Da je bar beli medved u uglu pa da ti poleti u zagrljaj i usklikne: „Ecce homo!“ Ili da se sa radija čuje izveštaj o vodostanju. Dunav kod Bezdana. I tako to. Ali nema belog medveda. Nema usklika. Nema izveštaja. Ima samo žamora.
(Besposličari)
Sigurnosna kočnica
U vozovima, visila je sigurnosna kočnica. Bila je dete, vagoni su ih nosili ka moru. Kočnica ju je izazivala. Mamila da je povuče. Nikada se nije usudila da to učini.
Na brektavom bulevaru, Paraskeva Paunović zaustavlja čoveka gegutavog hoda.
„Kuda si se zaputio, dobri čoveče?“, pita, prostodušno.
(Besposličari, strana 170)
Šarac i banka
„Eto, vidite. Za blagoutrobije se ima, za banku nema. U svoja usta se trpa a od bančinih se otkida. Nije li to sramota? I Kraljević Marko je bolje postupao sa svojim Šarcem. Ne kaže li pesma – pola pije, pola Šarcu daje. Po čemu je to banka gora od Šarca? A ima i daleko gorih od tih što jedu a banci ne daju.“
(Besposličari)
Kafić kao kafić
A kafići pozivaju, mame. Uđi, siroti čoveče. Odmori napaćenu dušu.
Prenebregneš jedan, odbiješ drugi, odbaciš treći poziv, ali ti i opiranje dojadi. Korakneš, mašiš se za vrata. I, eto te.
Kafić kao kafić, šta tu ima da se opisuje? Zeva šanker za šankom. Kotrlja se mrzovoljna kelnerica. Sa zida, ukočenim staklastim očima, strogo gleda glava jelena, palog u ko zna kom lovu. Ko li ga je upucao? Da nije... Lazika? Ležimir Lazikić? Šušu-šaša Lazika? Ide li taj u lov na krupnu divljač?
Tu su stolići za četvrt osobe oko kojih se, po nekom nepoznatom fizičkom zakonu, razmesti više ljudi. Sve u svemu, uobičajena slika. Da je bar beli medved u uglu pa da ti poleti u zagrljaj i usklikne: „Ecce homo!“ Ili da se sa radija čuje izveštaj o vodostanju. Dunav kod Bezdana. I tako to. Ali nema belog medveda. Nema usklika. Nema izveštaja. Ima samo žamora.
(Besposličari)
Zavodnički ugao
Evo šta za Besposličarski glasnik kažu u Zavodu za edukaciju, profesionalno restruktuiranje i poslovnu implementaciju radno uskraćenih lica:
„Besposličar, čudna mi čuda. Svaki umisli da mu se desilo nešto izuzetno a nije se desilo ništa. Svaki bi da se samo njime baviš. Plačljivi su i zahtevni kao bebe. Zapravo, gori su i od beba. Lakše je odgajiti petoro dece nego jednog besposličara izvesti na pravi put, potvrdiće to svaka žena koja radi u ovoj kući. Sve traže od tebe, a sami neće ni malim prstom da mrdnu. Kada bi njih dve, primera radi, ovde prisutnom gospodinu naložile da uradi deset čučnjeva, a deset čučnjeva nije ništa, gospodin bi se zgranuo kao da se od njega zahteva da im skine mesec s neba.“
(„Besposličari“)
Sajam zapošljavanja
Kako je Nikola Nikodijević sebe izložio na sajmu zapošljavanja? Šta je sve preduzeo da privuče poslodavca, ne bi li ga ovaj pazario? S kakvim uspehom? Saznajte u romanu „Besposličari“.
Evo šta za Besposličarski glasnik kažu u Zavodu za edukaciju, profesionalno restruktuiranje i poslovnu implementaciju radno uskraćenih lica:
„Besposličar, čudna mi čuda. Svaki umisli da mu se desilo nešto izuzetno a nije se desilo ništa. Svaki bi da se samo njime baviš. Plačljivi su i zahtevni kao bebe. Zapravo, gori su i od beba. Lakše je odgajiti petoro dece nego jednog besposličara izvesti na pravi put, potvrdiće to svaka žena koja radi u ovoj kući. Sve traže od tebe, a sami neće ni malim prstom da mrdnu. Kada bi njih dve, primera radi, ovde prisutnom gospodinu naložile da uradi deset čučnjeva, a deset čučnjeva nije ništa, gospodin bi se zgranuo kao da se od njega zahteva da im skine mesec s neba.“
(„Besposličari“)
Sajam zapošljavanja
Kako je Nikola Nikodijević sebe izložio na sajmu zapošljavanja? Šta je sve preduzeo da privuče poslodavca, ne bi li ga ovaj pazario? S kakvim uspehom? Saznajte u romanu „Besposličari“.
Sigurnosna kočnica
U vozovima, visila je sigurnosna kočnica. Bila je dete, vagoni su ih nosili ka moru. Kočnica ju je izazivala. Mamila da je povuče. Nikada se nije usudila da to učini.
Na brektavom bulevaru, Paraskeva Paunović zaustavlja čoveka gegutavog hoda.
„Kuda si se zaputio, dobri čoveče?“, pita, prostodušno.
(Besposličari, strana 170)
Šarac i banka
„Eto, vidite. Za blagoutrobije se ima, za banku nema. U svoja usta se trpa a od bančinih se otkida. Nije li to sramota? I Kraljević Marko je bolje postupao sa svojim Šarcem. Ne kaže li pesma – pola pije, pola Šarcu daje. Po čemu je to banka gora od Šarca? A ima i daleko gorih od tih što jedu a banci ne daju.“
(Besposličari)
Poslotražiteljski pristup
Radunka, direktorka Kluba poslotražitelja, izjavila je za Besposličarski glasnik:
„Mi se ovde držimo zajedno. Zar je malo onih koji su sa nama ostali i do groba? Nije to samo ljudska privrženost, iako i nje ima. Naukovanje to zahteva. Poslotražiteljskom zanatu se učiš dok si živ. Ne možeš da ga savladaš u jednom cugu, okončao si pa nema više. Tu stalno ima nešto da se dometne, usavrši. Koliko mi je njih došlo vajkajući se – umalo da dobijem zaposlenje ali mi je izmaklo za nokat. E, za taj nokat ima da se guli klupa. Većini je to saznanje prodrlo do dna duše. Iako, kao i svuda, i kod nas ima zabušanata i prevaranata, ni poslotražitelji nisu mnogo bolji od ostalog sveta. Mada su, ruku na srce, savesniji od zaposlenih. Jedan zaposlenik je bezbrižno čeljade. Uvalio se negde, gricka platicu, čačka nos, jede burek, ogovara kolege. Dok besposličara goni njegova besposličarska muka pa se napreže koliko može.“
(„Besposličari“)
„Eh, krediti, krediti. Kako se slatko zaduživao. Kako su ga mamili. Sa kakvim ushićenjem su mu nudili pozajmice. Uzmi, samo uzmi. Ništa se ne sekiraj. Vrnućeš već jednog dana. Troši odmah, vraćaj kad stigneš, vrtelo se na svim televizijama. Široka je lepeza naših proizvoda, ogroman je raspon naših usluga, svašta možemo da vam ponudimo, gugutale su bankarke, skoro ljubavno, sa dvosmislenim osmehom.
Reč proizvod ga je najpre zbunjivala. Šta to, kog đavola, banka proizvodi? Ljuljaške za parkove? Bušilice? Drobilice? Sijalice? Baštenske garniture?
Banka proizvodi sredstva za zadovoljenje želja i potreba, objasnila mu je prsata bankarska savetnica i pogledala ga ravno u oči, pogledom od koga te strese struja.“
(„Besposličari“)
