Radunka, direktorka Kluba poslotražitelja, izjavila je za Besposličarski glasnik:
„Mi se ovde držimo zajedno. Zar je malo onih koji su sa nama ostali i do groba? Nije to samo ljudska privrženost, iako i nje ima. Naukovanje to zahteva. Poslotražiteljskom zanatu se učiš dok si živ. Ne možeš da ga savladaš u jednom cugu, okončao si pa nema više. Tu stalno ima nešto da se dometne, usavrši. Koliko mi je njih došlo vajkajući se – umalo da dobijem zaposlenje ali mi je izmaklo za nokat. E, za taj nokat ima da se guli klupa. Većini je to saznanje prodrlo do dna duše. Iako, kao i svuda, i kod nas ima zabušanata i prevaranata, ni poslotražitelji nisu mnogo bolji od ostalog sveta. Mada su, ruku na srce, savesniji od zaposlenih. Jedan zaposlenik je bezbrižno čeljade. Uvalio se negde, gricka platicu, čačka nos, jede burek, ogovara kolege. Dok besposličara goni njegova besposličarska muka pa se napreže koliko može.“ (Besposličari)
„Mi se ovde držimo zajedno. Zar je malo onih koji su sa nama ostali i do groba? Nije to samo ljudska privrženost, iako i nje ima. Naukovanje to zahteva. Poslotražiteljskom zanatu se učiš dok si živ. Ne možeš da ga savladaš u jednom cugu, okončao si pa nema više. Tu stalno ima nešto da se dometne, usavrši. Koliko mi je njih došlo vajkajući se – umalo da dobijem zaposlenje ali mi je izmaklo za nokat. E, za taj nokat ima da se guli klupa. Većini je to saznanje prodrlo do dna duše. Iako, kao i svuda, i kod nas ima zabušanata i prevaranata, ni poslotražitelji nisu mnogo bolji od ostalog sveta. Mada su, ruku na srce, savesniji od zaposlenih. Jedan zaposlenik je bezbrižno čeljade. Uvalio se negde, gricka platicu, čačka nos, jede burek, ogovara kolege. Dok besposličara goni njegova besposličarska muka pa se napreže koliko može.“ (Besposličari)
