Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд
Скрајнути писци: Бошко Токин
Говоре:
Гојко Тешић
Слободан Шијан
Уређује и води Дејан Симоновић
Видео запис: http://youtu.be/68FA8qpjh_U
Аудио запис: https://youtu.be/QJUOy0s1DXI
Бошко Токин (1894-1953)
Рођен у 1894. године румунском делу Баната, у Чакову, родном месту Доситеја Обрадовића. Умро у Београду 1953.
Матурирао у Темишвару 1912. године. Школски друг Милоша Црњанског. После матуре одлази код стрица у Земун, где се спријатељио са Славком Воркапићем, Савом Шумановићем, Николом Крстићем.
У међуратном Београду другује са Станиславом Винавером и Тином Ујевићем. Чаршија прозива „труба, чинеле и велики бубањ“, престонички музички трио…
Новинарску каријеру започиње у листу Пијемонт (1914).
У Првом светском рату је био најпре добровољац и кратко време на фронту а затим у Ратном Пресбироу Српске врховне команде, чији је шеф био Слободан Јовановић.
Прелази Албанију са заштитиним полубатаљоном Врховне команде.У Француску стиже 1916. Гледа прве филмове Чарли Чаплина. Сарађује са више француских листова. Учествује у организацији прве српске изложбе у Паризу. Превео и објавио „Anthologie de Poémes yougoslaves contemporaine” са делима наших модерних песника.
У земљу се враћа 1920. године и у листу Прогрес објављује прву филмску критику на српском језику.
Све до 1925. активно учествује у свим књижевним и уметничким манифестацијама нових.
Са Мицићем 1921. објављује „Манифест зенитизма“, члан је групе Алфа, пише песме, дијалоге, новеле, критике и пропагира филм.
Оснива Клуб Филмофила 1924.
Припремао књигу приповедака Велики планови.
Приповетке објављивао у Трибуни (1922-1923), Хипносу (1922), Филму (1925-1926), Новостима (1928-1929), Зениту (1921-1922), Младој Босни (1923), Недељи (1932-1934), Хрватској метрополи (1926).Творац спрске филмске и спортске приче, нарочито у Филму.
Преводи на француски песме Црњанског и Крлеже.
Покушава снимање прве филмске комедије Качаци у Топчидеру, пише сценарио и режира овај никада довршени филм.
У Загребу 1925. покреће први недељни филмски лист Филм.
Уочи рата у Времену у четрнаест наставака објављује Историју савремене уметности.
Године 1932. у издању Геце Кона објавио роман Теразије.
Написао роман Гоедон и Олга из позоришних и филмских кругова, из кога су објављени само фрагменти.
Написао и Књижевне черге, интимну историју књижевности између два рата.
Написао комедију о подмлађивању Господин Надежд, која није приказивана.
Преводио је с француског (Марло, Монтерлан), мађарског (Ади Кашак, хелтаи, Зилахи, Ерменди), бугарског (Јовков, Кунев).
Један је од десет чланова Академије Седам уметности (основана 1933), чији је први председник Нушић.
Као професионални новинар један је од оснивача Југословеснког новинарског удружења.
Највише је сарађивао у Агенцији Авали (дописник у Софији, Букурешту и Пешти). Бавио се спортским новинарством и писао приче из спорта.
За време окупације у Другом светском рату био сарадник листа „Коло“ због чега је и осуђен по завршетку рата.
По издржавању казне, поново се враћа филму и донекле новинарству и сарађује у скоро свим листовима, највише у Филму.
До Другог светског рата завршио Историју југословенског филма а после рата са Владетом Лукићем Енциклопедију филма и Књигу о филму.
У рукопису су му остали есеји „Ведрине и генеалогија човека уметника“.
Извор: Гојко Тешић Утуљена баштина
