Tuđa posla

Ne razumem zašto se pačamo u ono što nema ama baš nikakve veze sa nama. Ko je potpalio požar, taj neka ga i gasi. Država Idil nije postojala pre nego što su Amerikanci, na svoj uobičajeno siledžijski način, krenuli da bombama uvode demokratiju u Irak i oslobađaju svet od u toj zemlji nepostojećeg hemijskog oružja. I pre nego što su, sve u ime demokratije, zapalili Siriju.

Zanimljivo je da se manjak demokratije svakad srećno podudari sa nekim sasvim opipljivim američkim interesom. U slučaju izvesnih država Bliskog Istoka je to višak nafte koja nije pod američkom kontrolom. U slučaju Rusije, to su prirodna blaga ove prostrane zemlje, koja, o užasa, Amerikancima nisu na punom i neometanom raspolaganju.
Američki poslovni i ini prijatelji su, naprotiv, pošteđeni demokratizovanja. Tako Saudijska Arabija, recimo, tispade uzorna demokratska država. Ni latinoameričkim vojnim huntama nije bilo zamerke s američke strane.
Gde nestade onaj stari američki izolacionizam? Kad bi se Ujka Sеm više bavio u domu svome, umesto da žandariše naokolo, ovaj svet bi, makar za nijansu, bio podnošljivije mesto za život.
A što se nas tiče, pametnije nam je da rešavamo stvari kod kuće, nego da se petljamo u tuđe poslove. Ili, što bi se reklo: „Sedi di si, ni za di si, nisi.“