Iz vladajuće, natrčavajuće stranke poručuju da je sumnjičenje ministra policije za doktorsko plagijatorsku radnju udar na državu i, što je još crnje, Kralja Ibija lično.Ni manje, ni više.
Nastranog li rimejka agitropovske retorike iz pedesetih prošlog veka. Ili tu negde.
I sa tom retorikom srasle netrpeljivosti prema svemu što vlasti ne podilazi i svakom ko joj se ne „divi do imbecilnosti“, da upotrebim zgodno nađene reči Radovana Trećeg.
Što se plagijata tiče, istina se jednostavno da utvrditi, i bez poligrafa i ostalih policijskih postupaka. Ili je drpio ili nije drpio. Ako jeste, zna se. Ako nije, tim bolje. Samo što ministrovima partijskim pajtašima i nije do istine, nego do vlasti. Toliko im je, za kratko vreme, udarila u glavu, da im se svugde priviđa njeno osporavanje. Ili, ne dao Bog, podrivanje. Kojim se radnjama, je li, valja najodučnije suprotstaviti. Svim raspoloživim sredstvima. Jer – vlast je i strast i slast. Zar da se te strasti i te slasti odreknu? A tek su ih okusili.
Dakle, ko je ovde udaren?
Država ili njeni držači?
