Dejan Simonović iz Srpskog književnog društva rekao je da je preduslov za pomak da Ministarstvo kulture prestane da funkcioniše kao nebitno i poslušno odeljenje Ministarstva finansija.
Jučerašnjem susretu Ivana Tasovca sa piscima, bibliotekarima, prevodiocima i urednicima književnih časopisa u Narodnoj biblioteci Srbije prethodilo je pismo upućeno ministru kulture , koje je potpisalo više od 30 pisaca i književnih kritičara, a u kojem je predloženo da i u Srbiji bude ustanovljena institucija stipendije za pisce, u iznosu od 60.000 dinara mesečno, da bude sačinjena rang-lista književnih časopisa i manifestacija za koje će novac biti izdvajan na osnovu ocena stručne komisije, i da konačno u dodelu sredstava u oblasti kulture bude uveden princip kvaliteta. Ovo pismo potpisali su, između ostalih, Filip David, Svetislav Basara, David Albahari, Veselin Marković, Saša Ćirić, Vladimir Arsenić, Mića Vujičić, Tomislav Marković, Zvonko Karanović, Ivan Radosavljević, Olivera Stošić Rakić, Marjan Čakarević, i drugi.
U raspravi koja je usledila posle uvodnog izlaganja ministra Tasovca, pre svega je izražena sumnja u prave mogućnosti najavljene reforme, i Saša Ćirić, pisac i novinar zapitao je ministra zašto nije primio direktore dva najvažnija sajma knjiga u Evropi, lajpciškog i frankfurtskog – Olivera Cilea i Tobiasa Fosa, ako mu je zaista stalo do unapređenja položaja naše književne scene. Bibliotekari su govorili o nemaštini, dok je Vule Žurić, predsednik Srpskog književnog društva, konstatovao da je ono što treba redefinisati u stvari stav države, odnosno Ministarstva kulture, prema književnoj sceni, prema tome ko jeste pisac u društvu i kakav je njegov položaj. Žurić je posebno istakao potrebu da Ministarstvo kulture uspostavi trajne veze sa evropskom mrežom za književnost – Traduki.
Kritičarka Tatjana Rosić ukazala je, u vezi sa stipendijama, da je delikatno koje će telo odrediti koji pisac vredi i založila se da se u okviru struke napravi platforma za utvrđivanje jasnih kriterijuma. Dejan Simonović iz Srpskog književnog društva rekao je da je preduslov za pomak da Ministarstvo kulture prestane da funkcioniše kao nebitno i poslušno odeljenje Ministarstva finansija. On je zatražio da se kod raspisivanja konkursa unapred zna visina sredstava, kao i da uplate ne kasne. Predstavnici Narodne i drugih biblioteka insistirali su da se nabavka knjiga i arhvskih materijala, kao i organizacija književnih večeri, oslobode obaveze tendera po Zakonu o javnim nabavkama.
Vuk Vukićević iz Udruženja izdavača i knjižara Srbije pozdravio je javnost u radu komisije za otkup knjiga, ali je zatražio jasne kriterijume i merljive indikatore kako bi svi izdavači mogli ravnopravno da učestvuju u konkursima. On je rekao da naše biblioteke zadovoljavaju standard po broju knjiga, ali ne i po iznajmljivanju, jer izbor nije dobar, pa zato kod otkupa glavnu reč treba da imaju bibliotekari jer oni znaju šta ljudi žele da čitaju. Dušan Gojkov iz onlajn "Balkanskog književnog glasnika" zamerio je da je procedura konkurisanja sa obimnim formularima preskupa i zatražio poseban konkurs za elektronske izdavače. Čuli su se i predlozi, da se podrže Međunarodni susreti pisaca koje organizuje Udruženje književnika Srbije, da u komisijama za konkurse uvek budu bar jedan pisac i jedan prevodilac, da se obrati pažnja na poštovanje autorskih prava pisaca i prevodilaca...
M. V.
Izvor: Politika objavljeno: 25.10.2013.
Pogledajte i:
RTS
RTV
Tanjug
Mondo
