Ministarstvu kulture i informisanja Republike Srbije
Predlozi za poboljšanje stanja u književnom životu
1. Autorski honorari
Ministarstvo kulture ima načina da izdavače obaveže na isplatu autorskih/prevodilačkih honorara.
Postoje dve mogućnosti:
a) delimično rešenje
Odnosi se na knjige koje učestvuju na konkursima za otkup. Knjige za koje nisu isplaćeni autorski/prevodilački honorari ne bi mogle da učestvuju na konkursu. Ugovori sa autorima/prevodiocima bi bili obavezni deo konkursne dokumentacije a izdavači bi, po dobijanju para, morali da prilože i dokaz o isplati, kako ugovori ne bi ostali mrtvo slovo na papiru. Ministarstvo bi takođe propisalo minimalni iznos autorskog/prevodilačkog honorara kako bi se izbeglo fingiranje ove obaveze sklapanjem ugovora na komično male sume. Kod autora bi taj iznos bio 15% od cene knjige a za prevodilačke honorare bi se trebalo konsultovati sa Udruženjem književnih prevodilaca.
b) potpuno rešenje
Knjiga ne može da dobije CIP ukoliko nisu isplaćeni autorski honorari (osim u slučaju izdanja koje objavljuju sami autori).
Ovo bi bitno doprinelo uozbiljenju i profesionalizaciji književnog života kao i raščišćavanju stanja u samom izdavaštvu.
2. Samostalni umetnici
Lokalne samouprave ili kasne sa uplatama ili sasvim ignorišu zakonsku obavezu da uplaćuju doprinose za samostalne umetnike što samostalnim umetnicima stvara brojne probleme: ne mogu da ostvare prava iz zdravstvenog i PIO osiguranja, Poreska uprava im zaračunava zatezne kamate zbog kašnjenja do kojih nije došlo njihovom krivicom.
Izmenama Zakona o kulturi treba obavezati lokalne samouprave da svoje obaveze prema samostalnim umetnicima izmire u zakonskim rokovima i predvideti sankcije ukoliko teone čine. Lokalne samouprave takođe treba obavezati da plate troškove koji su nastali njihovom krivicom: troškove zateznih kamata kao i troškove lečenja.
Lokalne samouprave treba osloboditi obaveze da plaćaju doprinose „estradnim umetnicima“. Ovi „umetnici“ zarađuju sasvim dovoljno da sami sebi plaćaju doprinose a i uvredljivo je svrstavatgi ih među ljude koji se bave ozbiljnom umetnošću.
3. Socijalno ugroženi pisci
Treba osnovati poseban fond za socijalno ugrožene pisce i time rasteretiti „nacionalne penzije“ ove uloge. Nacionalne penzije treba zaista da budu priznanje za vrhunski doprinos, ne socijala.
„Estradne umetnike“ valja isključiti iz obe kategorije. On, em nisu umetnici u pravom smislu te reči, em imaju više nego dovoljne prihode.
4. Pomoć privrede
Ministarstvo može da pomogne i povezivanjem privrede i književnosti. tako bi uspešna preduzeća preuzela deo finansiranja književne delatnosti.
Zajedno sa Privrednom komorom, moglo bi da, recimo, organizuje tematsku konferenciju na temu spoznorstva i donatorstva.
Takođe bi moglo da pomogne preporukama i uspostavljanjem neophodnih kontakata, kao i iniciranjem adekvatnih i zbilja podsticajnih zakonskih olakšica za sredstva uložena u književnost i umetnost uopšte.
5. Podrška privatnom preduzetništvu
Bilo bi jako dobro da Ministarstvo nađe instrumente za podršku (informacionu, savetodavnu, logističku, promotivnu) privatnom preduzetništvu u književnosti i kulturi uopšte.
6. Finansiranje iz igara za sreću
Treba ustanoviti taksu za knjigu koja bi se naplaćivala od igara na sreću, što se u mnogima zemljama već čini. I od tih sredstava formirati „budžet za knjigu“ ili nešto slično.
7. Budžet za kulturu
Izrada budžeta za kulturu mora biti od početka javna i u nju mora biti uključena sva zainteresovana javnost. Od iniciranja rada na budžetu, do nacrta koji ide na Vladu i Skupštinu.
8. Blagovremenost
Sve odluke o finansiranju programa iz književnosti i umetnosti u narednoj godini moraju biti poznate zaključno sa 31. decembrom tekuće, a novac mora biti na raspolaganju najkasnije u prvom kvartalu godine i kojoj se troši, ili najkasnije 30 dana pre početka programa kome je namenjen. To je jedini način da se ozbiljno planira i ozbiljno radi.
Dosadašnja praksa da se ove odluke donose negde sredinom godine, a sredstva uplaćuju ko zna kad, ne dolikuje ni ozbiljnoj kulturi, ni ozbiljnom ministarstvu, ni ozbiljnoj državi.
9. Prisutstvo kulture u elektronskim medijima
Neophodno je konkretno definisati obavezu svih elektronskih medija da imaju određeni, jasno vremenski definisani deo programa posvećenih kulturi, kako u zasebnim emisijama, tako i u redovnom informativnom programu. Takođe je neophodno definisati obavezu da se veći deo tog programa emituje u najgledanijim terminima.
Neophodno je obavezati sve elektronske medije da odvoje deo budžeta za proizvodnju programa namenjenih kulturi.
Veoma je važno utvrditi jasne i veoma oštre sankcije za nepoštovanje ove obaveze.
Predlozi za poboljšanje stanja u književnom životu
1. Autorski honorari
Ministarstvo kulture ima načina da izdavače obaveže na isplatu autorskih/prevodilačkih honorara.
Postoje dve mogućnosti:
a) delimično rešenje
Odnosi se na knjige koje učestvuju na konkursima za otkup. Knjige za koje nisu isplaćeni autorski/prevodilački honorari ne bi mogle da učestvuju na konkursu. Ugovori sa autorima/prevodiocima bi bili obavezni deo konkursne dokumentacije a izdavači bi, po dobijanju para, morali da prilože i dokaz o isplati, kako ugovori ne bi ostali mrtvo slovo na papiru. Ministarstvo bi takođe propisalo minimalni iznos autorskog/prevodilačkog honorara kako bi se izbeglo fingiranje ove obaveze sklapanjem ugovora na komično male sume. Kod autora bi taj iznos bio 15% od cene knjige a za prevodilačke honorare bi se trebalo konsultovati sa Udruženjem književnih prevodilaca.
b) potpuno rešenje
Knjiga ne može da dobije CIP ukoliko nisu isplaćeni autorski honorari (osim u slučaju izdanja koje objavljuju sami autori).
Ovo bi bitno doprinelo uozbiljenju i profesionalizaciji književnog života kao i raščišćavanju stanja u samom izdavaštvu.
2. Samostalni umetnici
Lokalne samouprave ili kasne sa uplatama ili sasvim ignorišu zakonsku obavezu da uplaćuju doprinose za samostalne umetnike što samostalnim umetnicima stvara brojne probleme: ne mogu da ostvare prava iz zdravstvenog i PIO osiguranja, Poreska uprava im zaračunava zatezne kamate zbog kašnjenja do kojih nije došlo njihovom krivicom.
Izmenama Zakona o kulturi treba obavezati lokalne samouprave da svoje obaveze prema samostalnim umetnicima izmire u zakonskim rokovima i predvideti sankcije ukoliko teone čine. Lokalne samouprave takođe treba obavezati da plate troškove koji su nastali njihovom krivicom: troškove zateznih kamata kao i troškove lečenja.
Lokalne samouprave treba osloboditi obaveze da plaćaju doprinose „estradnim umetnicima“. Ovi „umetnici“ zarađuju sasvim dovoljno da sami sebi plaćaju doprinose a i uvredljivo je svrstavatgi ih među ljude koji se bave ozbiljnom umetnošću.
3. Socijalno ugroženi pisci
Treba osnovati poseban fond za socijalno ugrožene pisce i time rasteretiti „nacionalne penzije“ ove uloge. Nacionalne penzije treba zaista da budu priznanje za vrhunski doprinos, ne socijala.
„Estradne umetnike“ valja isključiti iz obe kategorije. On, em nisu umetnici u pravom smislu te reči, em imaju više nego dovoljne prihode.
4. Pomoć privrede
Ministarstvo može da pomogne i povezivanjem privrede i književnosti. tako bi uspešna preduzeća preuzela deo finansiranja književne delatnosti.
Zajedno sa Privrednom komorom, moglo bi da, recimo, organizuje tematsku konferenciju na temu spoznorstva i donatorstva.
Takođe bi moglo da pomogne preporukama i uspostavljanjem neophodnih kontakata, kao i iniciranjem adekvatnih i zbilja podsticajnih zakonskih olakšica za sredstva uložena u književnost i umetnost uopšte.
5. Podrška privatnom preduzetništvu
Bilo bi jako dobro da Ministarstvo nađe instrumente za podršku (informacionu, savetodavnu, logističku, promotivnu) privatnom preduzetništvu u književnosti i kulturi uopšte.
6. Finansiranje iz igara za sreću
Treba ustanoviti taksu za knjigu koja bi se naplaćivala od igara na sreću, što se u mnogima zemljama već čini. I od tih sredstava formirati „budžet za knjigu“ ili nešto slično.
7. Budžet za kulturu
Izrada budžeta za kulturu mora biti od početka javna i u nju mora biti uključena sva zainteresovana javnost. Od iniciranja rada na budžetu, do nacrta koji ide na Vladu i Skupštinu.
8. Blagovremenost
Sve odluke o finansiranju programa iz književnosti i umetnosti u narednoj godini moraju biti poznate zaključno sa 31. decembrom tekuće, a novac mora biti na raspolaganju najkasnije u prvom kvartalu godine i kojoj se troši, ili najkasnije 30 dana pre početka programa kome je namenjen. To je jedini način da se ozbiljno planira i ozbiljno radi.
Dosadašnja praksa da se ove odluke donose negde sredinom godine, a sredstva uplaćuju ko zna kad, ne dolikuje ni ozbiljnoj kulturi, ni ozbiljnom ministarstvu, ni ozbiljnoj državi.
9. Prisutstvo kulture u elektronskim medijima
Neophodno je konkretno definisati obavezu svih elektronskih medija da imaju određeni, jasno vremenski definisani deo programa posvećenih kulturi, kako u zasebnim emisijama, tako i u redovnom informativnom programu. Takođe je neophodno definisati obavezu da se veći deo tog programa emituje u najgledanijim terminima.
Neophodno je obavezati sve elektronske medije da odvoje deo budžeta za proizvodnju programa namenjenih kulturi.
Veoma je važno utvrditi jasne i veoma oštre sankcije za nepoštovanje ove obaveze.
