Kažeš sebi: brisanje je pametniji deo pisanja. I prioneš na posao. Orno se oslobađaš svega suvišnog. Otpadaju reči i rečenice, lete pasusi, nestaju stranice. Ne ostade ni slovce.
Pa šta, sležeš ramenima, ionako je već previše suvišnih knjiga na ovom, ionako suvišnom svetu.
A kad ti je već krenulo, mogao bi da izbrišeš i sebe. Bio bi to ljudski dovršen posao.
Pa šta, sležeš ramenima, ionako je već previše suvišnih knjiga na ovom, ionako suvišnom svetu.
A kad ti je već krenulo, mogao bi da izbrišeš i sebe. Bio bi to ljudski dovršen posao.
