Ima ljudi koji su kao govorni automati. Čim se nekog dočepaju, započinju svoju, manje-više uvek istu priču. Na sirotu žrtvu se ne obaziru. Ne zanima ih njeno vreme, raspoloženje, njeni poslovi ili obaveze. Ponajmanje ih zanima šta bi можда onaj drugi imao da kaže. Taj drugi zapravo i nije biće već велико uvo.