Danas sve očas prođe. Tek što si krenuo na posao, a već susrećeš sebe kako se sa posla vraćaš. Pa se sam sa sobom rukuješ i pitaš za zdravlje. I stanje u novčaniku. Kako je? Dobro je i ovako kad već nije bolje, da se ne žalimo. Ima li se para? Koliko za kiflu. A jogurt? Jogurt će da popričeka.
Jedna nekadašnja godina je trajala kao pet današnjih. Dan je vredeo za nedelju, nedelja se širila kao mesec.
Nešto se dogodilo sa vremenom. Jede ga nekakvo čudovište, šta li?