недеља, 10. фебруар 2013.

Strejtbuk

Strejtbuk je, pod sloganom „Straight place for straight people“, osnovala grupa nezadovoljnika sa Fejsbuka, kao mrežu koja poverljive informacije o članovima ne prosleđuje tajnim službama, obaveštajnim agencijama ili marketinškim napasnicima. Za razliku od one koju su napustili. Sa Fejsbuka je odgovoreno da je to možda tačno kada se radi o zapadnim službama, agencijama i firmama, ali ne i kada je reč o kineskim. Iza Strejtbuka, tvrdilo se, stoje kineski obaveštajci i info diverzanti – saradnici Čajna intelidžens servisa, KI-5 odeljenje. I kineski kapital koji finansira čitavu ujdurmu. Prikazan je i nekakav snimak na kome izvesni Džu Čao Šin, navodno treći čovek ČIS-a, u nekoj teško prepoznatljivoj zabiti, petorici osnivača Strejtbuka predaje šleper krcat američkim dolarima koji ovi zatim odvoze u nepoznatom pravcu.

Tim  povodom, udruženje „Žene u fiksu“ održalo je protesni skup u centru Beograda sa zahtevom da se povede najodlučnija borba protiv velikokineskog imprerijalizma i velikosrpskog nacionalizma.
Briselovizija B93 je iste večeri ugostila predsednicu ovog uglednog i uticajnog udruženja. U dvosatnoj emisiji, raskrinkane su velikokineske i velikosprske hegemonističke pretenzije. Prikazani su i užasavajući zločini koje su počinili pripadnici ova dva naroda.
Predsednica „Žena u fiksu“ je izjavila da ih, nažalost, nedovoljna novčana sredstva ometaju u borbi sa kineski i srpskim nacionalizmom, te izrazila nadu da će oni koji o tome brinu ubuduće velikodušnije razdrešiti kesu. Kolutajući očima, voditeljka je primetila da nekima „Milosrdni anđeo“ izgleda nije bio dovoljna pouka. Predsednica se složila, dodavši da su, ovog puta, pored Srba, i Kinezi zaslužili da se na njih spusti nebeska milost.
Liberalno demokratska partija je zatražila trenutni prekid diplomatskih odnosa sa terorističkom Kinom i dodeljivanje svih kineskih radnji u Srbiji rukovodstvu ove stranke.
Vlada Narodne repbilike Kine je od Vašingotna zatražila da se smesta obustavi klevetnička kampanja protiv njihove zemlje. U protivnom će prestati da kupuju obveznice američkog državnog duga. Pretnja je izazvala pometnju u Pentagonu. I najzadrtiji žutomrzački general je veoma dobro znao da će bez kineskih para američka vojna mašinerija zaribati u roku od par nedelja. Pentagon je izvršio snažan pritisak na Belu kuću (priča se da su samog predsednika držali tri dana u podrumu, sa vodom do brade, bio je, nesrećnik, strasni fejsbukovac). Bela kuća je zatim izvršila pritisak na koga već treba i Strejtbuk je ostavljen na miru.
U međunarodnim odnosima, stvar, međutim, nije odmah legla.
Moskva je prvo mudro ćutala a zatim se ruski predsednik ponudio da, radi popuštanja zategnutosti između Amerike i Kine, naizmenično skače padobranom u Pekingu i Vašingtonu. Desnokrila Amerika je uglas dreknula: „Neka samo skoči! Jedva čekamo! Ali bez padobrana!“
Kineska vlada je obazrivo napomenula da bi ruski skok na kinesko tlo mogao da dovede do neželjenih i nepredvidivih zapleta. Šta, recimo, ako uvaženi gost pri doskoku ugane nogu?
Ruskom predsedniku je ljubazno predloženo da skače po svojoj zemlji kad i koliko god hoće, on bar ima gde. Da je iz neke skučenije državice, ima ih i manjih od Tjenanmena, pa ajde nekako. A i Rusi su previše druželjubiv narod. Kad negde dođu, decenijama ne znaju da odu.
Udruženje Srborus, prepoznatljivo po sloganu „Srbija je ruska Sparta“, zatražilo je od Rusa da na Ameriku prvo ispale sve raspoložive rakete sa nuklearnim bojevim glavama, za mlitavu, kukavičku Evropu su im dovoljni pešadinci, ni tenkovi im ne trebaju, pa da tek onda skaču. Proglas je završen pokličem: „Udri, baćuška! Šta čekaš?!“ Iz prostorija udruženja se, od zore do zore, orila pesma: „Oj Rusijo, mila mati, Srbin će se Rusom zvati!“
Iran se još jednom snažno odupro pritiscima da obustavi rad na Persijanbuku, ali je, isto tako snažno, opovrgao optužbe da će ovu mrežu koristiti u vojne svrhe. Izrael je najavio da će ipak bombardovati Teheran, za svaki slučaj.
Severna Koreja je objavila da će baciti informatičku bombu na Seul, Amerikancima zainat, baš da vide šta im ko može.
Srpska vlada je još jednom potvrdila svoju snažnu privrženost društvenim mrežama i evropskim integracijama, uz isto tako snažan oslonac na Vašington, Moskvu i Peking. Sva tri nebriselizovana pripadnika srpske opozicije zdušno su napala vlast da vodi kuplerajsku spoljnu politiku po svaki sa svakim obrascu koji je već uspešno primenila u domaćoj. Iste večeri je briselovizija B93 objavila kompletne kriminalne dosijee sva tri opozicionara, počev od tuča u vrtiću do napijanja u kafiću. Postavljena su i dramatična pitanja: šta radi naša policija?!, šta čeka sudstvo?! Odgovore su zbunjenom gledateljstvu ponudila dvojica analitičara u civilu.
Srpska vlada je, i ovom prilikom, odlučno porekla mogućnost da ikada prizna nezavisnost Kosova. Opovrgnuto je da otvaranje kosovske ambasade u Beogradu, te konzulata u Nišu i Novom Sadu, ima bilo kakve veze sa priznavanjem ove tzv. države. Naprotiv, upravo je ovim činom nedvosmisleno potvrđena naša teritorijalna celovitost – ne nalazi li se kosovska ambasada na teritoriji Srbije? Dakle, nije tačno da je Srbija priznala ono što nikada neće priznati. Stvar je obrnuta. Uputivši svog ambasadora i svoje konzule, Priština je priznala Srbiju, što je veliki korak u unapređenju odnosa Srbije sa samom sobom. I veliki korak ka punopravnom članstvu u EU, koje se, kako je izjavio evropski komesar za proširenje, sasvim izvesno, ako se nastavi reformskim putem, može očekivati pre kraja 22. veka. Naravno, ima još puno toga da se uradi. Ali o tom, potom. Nije hića, ne mora sutra. Imaju u Briselu i razumevanja i strpljenja za srpske poteškoće.
Srpska vlada je izrazila spremnost da smesta ispuni i one uslove koji nisu postavljeni, na evropksom putu je bolje presoliti nego ne dosoliti. Najavljen je prelazak sa briselizacije trećeg na briselizaciju četvrtog stepena. Četvrti stepen, između ostalog, podrazumeva da će sa fakulteta i iz srednjih škola biti odstranjen sav nebriselizovan nastavni kadar. Osnovne škole i vrtići su ostavljeni za briselizaciju petog stepena kada će biti uveden red i u medijsku sferu.
Vlada Azarbejdžana je pedeset petu tranšu kredita uslovila zahtevom da se u svakom parku u Srbiji postavi bista Miloradu Paviću. Dokazano je, naime, da su Hazari zapravo Azarbejdžanci. Srpsko književno društvo i Udruženje književnika Srbije su, u zajedničkom saopštenju, podsetili da je pisac Hazarskog rečnika bio član oba udruženja te da bi bio red da im, u vidu bespovratnh sredstava, pripadne deo kredita koji bi bio namenski utrošen za unapređenje književno-kafanskog života srpskih pisaca. U protivnom će stručnjaci ovih udruženja razotkriti književno-istorijsku podvalu i obelodaniti da su hazarskog porekla Čečeni, ne prevaranti iz Azarbejdžana. Pa neka pukne svetska bruka.
Međunarodni monetarni fond je najodlučnije zatražio od Srbije da drastično smanji javnu potrošnju, kako alavošću svojih nezajažljivih podanika ne bi ugrozila zarade sirotih zajmodavaca. Svetska banka se ponudila da, u tom cilju, pod veoma povoljnim uslovima, kreditira pogon za eutanaziju petsto hiljada penzionera u narednih pet godina. Uznemirenim čelnicima penzionerske stranke su pružene garancije da se to dobročinstvo na njih neće primenjivati. Time su stvoreni uslovi za primenu ovog nadasve korisnog programa. MMF je pohvalio srpsku vladu zbog privrženosti reformama i spremnosti da preduzme možda nepopularne ali nužne mere štednje. Najavljen je novi aranžman.

Strejtbuk je, međutim, jačao iz dana u dan podstaknut burnim zbivanjima koje je i sam izazvao. Otvaralo se na milione strejtila, postavljalo na milijarde strejtova. Informatički stručnjaci su govorili o prvoj velikoj šizmi u društvenim mrežama.

Izvor: Oksimoron