Na svakom
ćošku su postavili zasede i čuke. Neki su iskopali i jame na prometnijim putevima
i prekrili ih kartonima. Vezuju svakog ko u te jame upadne da ga, kada dođe vreme,
privedu do biračke kutije, kako dotle ne bi umakao.
Koriste
sve vrste vabilica i lagalica. Dele obećanja i šakom i kapom. Tako velikodušne i
predusretljive ljude svet još nije video. Daće ti šta god zaželiš, samo ih zaokruži
na glasačkom listiću.
Podsećaju
te na zasluge kojih se nešto ne sećaš i dobra dela koja nešto i nisi primetio da
su počinili.
Siroti,
odasvud proganjani birač nema gde glavu da sakrije. I ne diše, iz opreza. I po dahu
bi mogli da ga pronađu kako bi mu utuvili u glavu da od njih zavisi njegova lična
i porodična sreća, spas naroda, opstanak države. Nudi mu se tako mnogo a od njega
se traži tako malo. Jedan kružić tamo gde treba. I ništa više, učinio je svoje.
Mrcvaren
svim sredstvima, obrađivan na sve načine, smožden, iscrpljen, nesrećni birač samo
čeka da i ovi izbori konačno minu pa da nastupi sezona biračkog lovostaja. U nadi
da će dotle nekako sačuvati zdravu pamet, čitave živce i živu glavu.
Čim prebroje
plen, zaposednu poslanička, odbornička, ministarska, predsednička i ina mesta, strasni
stranački lovci će ionako zaboraviti da je ikada postojao. Do sledećih izbora i
sledeće lovne sezone.
