Zaklon – šezdeset peto poglavlje

65.
Iz beležnice doktora Nenada Novakovića

Sve je to pogrešno. I gavranovci i antigavranovci. I hajkači, i zver koju gone. I budže sa klinike. I Daresalam. I Hromi Daba. I Obradovićka. I Biserka. I... kći. Da, kći je zovem, ponekad mi stane mozak pa ne mogu da se seti njenog imena. Bio je pogrešan i kompjuteraš od koga neću napraviti oružje osvete. Izmiče mi, divalj je, ne dopušta da ga upregnem u svoja kola. Ne znam kako da ga ukrotim. I Olga je pogrešna. I bolesnici su pogrešni.
I ja sam pogrešan. Ja sam najprogrešniji. Zato me treba zatući. Nasred ulice. Da ne prljam ovaj svet. Ja sam greška prirode. Nemam prava da postojim. Uvukao sam se u život, ali u njemu nemam šta da tražim.

Pročitajte