Ima ljudi nedoraslih odgovornosti.
Niti žele, niti su u
stanju da sagledaju svoj udeo u bilo čemu pogrešnom ili lošem.
Njima je uvek za sve
neko drugi kriv.
Ima ljudi nedoraslih odgovornosti.
Niti žele, niti su u
stanju da sagledaju svoj udeo u bilo čemu pogrešnom ili lošem.
Njima je uvek za sve
neko drugi kriv.
„Izbori su politički seizmograf“, kaže gospodin Zabadalo, zagledan u jutarnju maglu. „Mere intenzitet društvenih potresa.“
„Hoćemo li nestati i nas dvoje?“ upitala se naglas Nevenka.
„To je izvesno“, oglasio se Skakač.
„U čemu je tajna?“ upitao sam.
„Tajna je da nema tajni“, odgovorio je Skakač.„Ali...“
„Sve se zna, ali se ništa ne razume. Nema se šta otkriti jer ništa nije sakriveno“, odsekao je Skakač.
„U tom slučaju...“ započeo sam.
„Iščeznuti? Pa šta? Ima i to svojih čari“, izustila je Nevenka, čežnjivo.
Nije stvar samo u odurnim lažima vlastodržaca.
Stvar je i u onima koji tim lažima veruju.
Za manipulaciju su odgovorni i manipulator i izmanipulisani.
Otkud kod nekih ljudi tolika potreba da budu svuda prisutni?
Šta tom prisutnošću pokušavaju da
iznude ili nadoknade?
In memoriam autobuskoj i železničkoj stanici Beograd
29. septembar 2024.
Opružene jedan uz drugu, udaljene koliko da se baciš kamenom, pa i manje, mesta su naših odlazaka i naših dolazaka.
Kada se tramvaj Nemanjinom skotrlja sa Slavije, udariće ravno u čelo železničke stanice, koje će nemirnog putnika već svojim važnim držanjem opomenuti da ima posla sa ustanovom sa kojom se nije šaliti, podsećajući ga na ona vremena kada je železnica, uz poštu, policiju i vojsku, bila država sama.
Predavši našeg putnika svojoj moćnijoj šinskoj braći, da ga povedu u neke nedogledne daljine, tramvaj će, pun poštovanja, možda sa nešto malo uzaludnog žaljenja i prigušene zavisti, skrenuti levo da autobuskoj stanici isporuči i one koji metalnom svetlucanju šina pretpostavljaju sivkaste trake drumova.
Ko pravi crne liste u kulturi?
Političari? Hm.
Političari o kulturi niti šta znaju, niti ih zanima. Nebitna oblast. Malo para, malo glasova.