Trideset godina Krojača iz Ulma

Pre trideset godina, u jesen 1987, objavljen je Krojač iz Ulma, moj prvi roman.

Par jahača i Veliki Majstor

Začuđen, Rjepnin je ćutao. Iza njih, na Temzi, pojavilo se još nekoliko malih jahti. Daleko, ispred njih, na ogromnim travnjacima, primetio je bio jedan par jahača, koji su ležali, potrbuške, na konjima, a koje su konji nosili, preko polja kao preko prepona. Kao neke davljenike zakovane za dasku. Glava im je, nekoliko puta, nestajala pored konjskih glava. Tek kad bi se ispravili, ustali, i stajali na uzengijama pravo, kao skijaši, konj ih je iznosio, poslušno, sa galopera.
(Miloš Crnjanski „Roman o Londonu“)

Jahači kao davljenici zakovani o dasku. Ovako nešto može da izvede samo Veliki Majstor.

Rastrojstva: Šesnaest razloga

Rastrojstva, zbirka priča
Autor: Dejan Simonović
Izdavač: Književna radionica Rašić, Beograd, 2017.
Kupovina: http://www.krr.rs/kupovina.html

Šesnaest priča, bar šesnaest razloga za čitanje zbirke priča Dejana Simonovića Rastrojstva. A razloga ima i više. Svako će u ovoj zbirci naći svoje.

Priče tematizuju oblike i odlike naših ličnih, društvenih, civilizacijskih rastrojstava. Pripovedaju o likovima naše svakodnevice, o onima kod kojih možda nije baš sve onako kako bi trebalo da bude. Kod kojih neki zupčanik nije nalegao kako valja. Kod kojih ima nekog manjka ili nekog viška, ni sami nisu s tim načisto. Pripovedaju o neuklopivom.
Pripovedački pogled je iščašen, ton blago humorni, pretežno saučesnički, ponekad sarkastičan.
Zbirku otvara priča o bezodmniku, zatavara je priča o strahu svih strahova, o užasu konačnog uništenja.

Evo, poimenice, šesnaest razloga za čitanje i predstavljanje zbirke Rastrojstva. To su priče:

Nagradno obezbeđen

Što se književnih nagrada tiče, računam da sam se obezbedio za ovu godinu.
Uzdam se u druga Peru Kvržicu: zasigurno će mi dodeliti Trinaesto prase.
Sledeće godine bi drug Stari mogao da mi dadne Sedam sekretara SKOJ-a, kao domaću, ili Filipa Đeržinskog, kao međunarodnu nagradu. Mogao bi i obe.
Za dalje ćemo videti.

Ujedoh se za jezik

Htedoh nešto da kažem ali se ujedoh za jezik. Mogao bih da budem ispravno shvaćen. A to bi moglo da ispadne nezgodno.

Kontrakultura kao reklamna prevara

Objavljeno na blogu: Mali Nemo
Utorak, 12/09/2017 - 01:18
Autor: Dejan Simonović

Ono što zovemo kontrakulturom je prilično jeftin, ali često veoma uspešan reklamni trik. To je tehnika prodaje određenih artefakata koji se ne mogu preporučiti na drugi način, recimo, kvalitetom.
Kako nam kontrakulturna industrija preporučuje svoje proizvode?
Tako što ih proglašava buntovničkim.
Čemu se, međutim, ti proizvodi suprotstavljaju? Svakako ne poželjnoj ideološkoj matrici. Naprotiv, tu matricu ponavljaju i učvršćuju. Stereotipi koje koriste su bez ostatka ideološki, na najgluplji, najpodmukliji i najljigaviji mogući način.

Izreka

„Fejsbuk mu je popio mozak“, kažu za nekog kad, onako, povileni.
U stara, dobra, neumrežena vremena, bile su to vrane.
Tehnološki napredak je nesporan.

Zahvat zvani kragna

Kao književni etnograf, zabeležio sam u Srba i ovaj lep književni običaj.
Kada pisac objavi knjigu, običaj nalaže da pribegne zahvatu zvanom kragna.  Da hvata za gušu kritičare-nazdravičare ne bi li napisali štogod pohvalno o objavljenom sočinjeniju,  sve pevušeći:
„Piši mi, makar najveće laži
Samo jedno ti ne kaži
Da je bezvredno to sve.“
Ima pravih veštaka u primeni kragne.
Nema naznaka da će ovaj lep književni običaj uskoro izumreti.

Književni zabavnik

Kušuj i kupuj

Na uglu Cvijićeve i Ruzveltove ulice, Beograd, kod tržnog centra Zira

Odmoriti od sebe

Odmoriti od ljudi, odmoriti od obaveza, odmoriti od informacija koje se na nas sručuju. Odmoriti od interneta i društvenih mreža. Odmoriti od društvenog i porodičnog života. Odmoriti od zabave. Sve to treba.
Ali je najvažnije odmoriti od sebe. Sami sebi smo najteži teret i najveći umor.