U želji da doprinesemo rasvetljavanju srpsko-hrvatskog spora, donosimo tekst Stanislava Vinavera koji uključuje i srpsko stajalište i hrvatsko motrište.
Sažetak:
Hrvati su poreklom Srbi.To su bili Srbi koji su se mnogo hrvali, pa ih prozvaše Hrvati.
Posle su Hrvati imali svoje kralјeve. Ali to nisu pravi kralјevi, već lažni, na silu kralјevi, nazor kralјevi (ima i knjiga: „Nazor, hrvatski kralјevi"). Hrvati su imali i svoju kulturu. Ukoliko je dobra, ona je srpskog porekla.
Srbi su ogranak Hrvata koji se vratio divlјaštvu. Najbolјi dokaz da su Srbi divlјaci jeste da ne znaju ni obična slova. Na svome grbu, samo sloga Srbina spasava, oni su slovo s dva puta okrenuli natraške.
Nekulturnost im se vidi u tom da im je najveći vladar bio niko i ništa, i tako se i zvao: Nemanja.
Stanislav Vinaver
SRPSKO-HRVATSKO
PITANјE
O ovome pitanju dobivena su dva priloga. Za prvi se misli da je
od profesora Stanoja Stanojevića. No, uzimajući u obzir izvesnu pomirlјivost prema
Hrvatima, nije isklјučeno da se g. Stanojeviću ovaj spis samo p r i p i s u j e,
a u stvari je možda od kog umerenijeg i staloženijeg velikosrpskog političara.
Drugi prilog, sumnja se da je bio poslat uredništvu „Novi Čujmo"
pa pogrešno stigao na drugu adresu. Identičnost ovoga priloga nismo nikako mogli
utvrditi.
Pisac Pantologije sprema uskoro izdanje „Plave knjige" o
svim velikim diplomatskim i literarnim pitanjima, do izdavanja njenog možda će saznati
ko je autor drugoga napisa, i saopštiti čitaocima
PRED NOVIM RATOM
(Hrvatska istorija i Hrvati)
Hrvati su poreklom Srbi.
To su bili Srbi koji su se mnogo hrvali, pa ih prozvaše Hrvati.
Posle su Hrvati imali svoje kralјeve. Ali to nisu pravi kralјevi,
već lažni, na silu kralјevi, nazor kralјevi (ima i knjiga: „Nazor, hrvatski kralјevi").
Hrvati su imali i svoju kulturu. Ukoliko je dobra, ona je srpskog porekla. Tako
na primer Štrosmajer je voleo metodiku u radu, a ko voli Metodija i metodiku, mora
voleti Ćirila i ćirilicu. Ima mnogo tamnih crta u hrvatskom karakteru. Tako na primer
Hrvati su imali tobože Tvrtka, pre nekoliko stotina godina. Tvrtka znači fabrika,
a fabrika nije bilo u staro vreme. Zna- či da je cela istorija sa Tvrtkom jedno
hohštaplerstvo. Hrvati su bili plašlјivi, oni su uvek zagrebali, pa su i svoju prestonicu
nazvali Zagreb. Nјihov najpoznatiji spisatelј zove se Begović. Nјihov najveći spisatelј
bio je ludak. On se tako i zvao. Šenuo je pameću. (Šeno a?).
Najbolјe bi bilo za Hrvate da odbace svoje slučajno ime („Hrvati"),
svoju hohštaplersku prošlost („Tvrtko" i „kralјevi").
Jedna komisija imala bi da pronađe novo ime za Hrvate i da im
sastavi novu istoriju. Zašto će nam toliki istorici ako ne da izmisle istoriju!
Stanoje Stanojević
profesor istorije
NEVEROVATNA POKVARENOST SRPSKOG NARODA
(u sedam faza)
(O ovome istome predmetu ima i pesma)
Srbi su ogranak Hrvata koji se vratio divlјaštvu. Najbolјi dokaz
da su Srbi divlјaci jeste da ne znaju ni obična slova. Na svome grbu, samo sloga
Srbina spasava, oni su slovo s dva puta okrenuli natraške.
Nekulturnost im se vidi u tom da im je najveći vladar bio niko
i ništa, i tako se i zvao: Nemanja. To je prva faza.
Svi im vladari bili bedni, a od ubogog Lazara stvorili su najvećeg.
To je druga faza.
Posle je vladao nad njima turski car Bajasit. On je žario i palio
po Srbiji jer Nikoli Pašiću ime je Baja, a on je uvek sit: Baja sit. Iz ovoga se
vidi da je u Srbiji bila uvek Turska uprava. To je treća faza.
Kako saveznici, i to prosvećeni, misle o Hrvatima i Srbima vidi
se iz sledećeg autentičnog fakta:
Najslavnija ulica u Parizu posvećena je geniju kroatskog naroda,
Hrvatu Dživu Gunduliću. Svoj najsjajniji bulevar oni su nazvali, po Gundulićevom
remek- delu: Boulevard Haussmann (bulevar „Osman"). A šta misle o Srbima?
Kad Francuz najviše hoće da uvredi čoveka, on mu kaže: „tornjaj
se", ili, u slici rečeno: idi na železnicu – a la gare! A Francuzi su svoju
železnicu posvetili – srpskome vladaru, svetome Lazaru, i njihova najveća železnička
stanica zove se: La gare Saint Lazare. Time su Parizlije pokazale Srbima, na učtiv
način, da ih ne cene i da ih izbacuju iz svoje sredine!
...Što se tiče ostale četiri faze, one su preskočene, na zamolbu
beogradskih prijatelјa.
Rudolf Hercog
Pesma priložena članku počinje ovako:
Čujte braćo Hrvati
Ne dajte se varati
Srbi ne znaju kako treba vladati
Mi se dobru ne možemo nadati
Stoga treba
(Dalјe je pesma nerazumlјiva).
