Primetio sam kod sebe novi oblik zavinosti, zavisnost od satire.
Kada sam u najdubljem daunu, može da me podigne samo nešto baš ubodljivo. Onako otrovno. Što otrovnije, to bolje.
Brine me ova zavisnost, loše utiče na odnose sa okolinom. Ljudi, iz meni nepoznatih razloga, vođeni nekakvim čudnim predrasudama, šta li, mahom ne vole da budu ubadani i satir(is)ani, iako je to u njihovom najboljem interesu.
Ima li leka zavisnosti od satire?
Možda bi ga i bilo, nego nisam siguran da želim da se lečim.
Kada sam u najdubljem daunu, može da me podigne samo nešto baš ubodljivo. Onako otrovno. Što otrovnije, to bolje.
Brine me ova zavisnost, loše utiče na odnose sa okolinom. Ljudi, iz meni nepoznatih razloga, vođeni nekakvim čudnim predrasudama, šta li, mahom ne vole da budu ubadani i satir(is)ani, iako je to u njihovom najboljem interesu.
Ima li leka zavisnosti od satire?
Možda bi ga i bilo, nego nisam siguran da želim da se lečim.
