Strah od naboja

Ohlađena, sterilisana, niskonaponska društva strahuju od energije bilo koje vrste. To je strah od životnog, ideološkog, verskog, jezičkog, estetskog naboja koji izmiče kontroli.

NIN-ova nanogica: Neprikosnoveni žiri

Bog blagi na nebesima mi je svedok da nisam želeo da se dalje bavim NIN-ovom nanogicom. Ima toliko važnijih tema od ove propale nagrade i njenog žalosnog žirija. A i previše je sve to predvidivo.
Uostalom, nema tu šta da se doda. U ponedeljak će proglasiti roman kome je rezervisana nagrada čim je objavljen. I u Politikinom Kulturnom podvarku je tom romanu, pred ninovanje, objavljen prigodan prikaz-reklama, zgodno se namestilo, nema šta.

Pred vreme

Nismo više u post već u pred vremenu.
Post vreme je bilo vreme ideološke, teorijske, estetske reciklaže.
Pred vreme je vreme neizvesnosti.
Nešto se okončalo. To se oseća u vazduhu. Nešto je pred nama, ne znamo šta.
Po inerciji, zastrašeni nepoznatim, pokušavamo da i dalje živimo i mislimo u onome čega više nema.

NIN-ova nanogica: Kovači lažnog novca

Evo meni i moje najdraže NIN-ove nanogice. Dogurlo se i do najužeg izbora, svaka čast i čest.
Što se žiriranja tiče, ima onaj Židov roman, zove se „Kovači lažnog novca“. Toliko o tome, ne vredi trošiti reči, stvar je beznadežna.
U najužem izboru, književno je svakako najubedljiviji Matijevićev roman.
Izguran je, dalo se to predvideti, veoma dobro, na pojedinim mestima virtuozno napisan roman Svetlane Slapšak.

Čitati sa zadrškom

Knjige je, naročito one koje nam nasrtljivo podmeću, najbolje čitati sa zadrškom. Neka odleže par godinica, ništa im neće faliti. Neka mine halabuka književnog trenutka, oladi PR mašinerija. Ono što valja će samo dobiti na šmeku.
Šta ne preživi tih par godinica nije vredelo otvarati ni kada se pojavilo.

Prevod

Nekim knjigama je očajnički potreban valjan prevod sa srpskog na srpski da bi se uopšte mogle čitati.

Strogost

Strogosti nam treba. Prema sebi prvenstveno.
Uništava nas sobom zadovoljno, samotetošeće, u sebe zatvoreno, sobom opsednuto, hvastavo i halapljivo, a obezličeno, besadržajno JA.
Razorilo je ličnost, raznelo društvo, planetu dovelo na rub ekološkog sloma.
Valja nam, to je već pitanje opstanka, da ponovo naučimo da se „ne jede sve što leti“, da uz prava postoje i dužnosti, da osim nas na ovom svetu ima i drugih. Da je sloboda izazov, iskušenje, odgovornost, ne samovolja razmaženog derleta. Da nas zahtevi prema sebi jačaju a učmala samodopadnost slabi.

NIN-ova nanogica: Kud plovi ovaj brod?

Obećao sam da ću ispratiti NIN-ovu nanogicu do kraja a ja, za razliku od nekih, držim svoja obećanja.
Posle užeg izbora, jasno je kud plovi brod NIN-ove nanogice. Ako se negde, u međuvremenu, ne nasuče.
Koja mu je, dakle, odredišna luka?
Na to pitanje ćemo odgovoriti primenjujući osnove nagradologije. Istoimena brošura će, podsećam, biti bačena na tržište u toku ove godine po ceni od 1.000 dinara po strani, u pretplati po 500.
Osnovi nagradologije kažu:

Naivno pitanjce

Kad smo već kod žirija, jedno naivno pitanjce.
Da li je ikada ijedan član žirija u ovoj zemlji podneo ostavku zbog neslaganja sa onim što se i kako radi? Poneki hoće, u poverenju, u kafanici, na šušu-šaša, i offline, svašta da kažu, pa i da se zgražavaju. Ali da daju ostavku, i da javno obrazlože zašto su to učinili, to ne. Tu vlada omerta.

Misliti protiv struje

Misliti protiv struje nije stvar izbora. To je pitanje časti.
Ne samo misliti, živeti protiv struje.