Bobu Dilanu Nobel za književnost?!

Bobu Dilanu Nobel za književnost?!
Ajte, molim vas, ko nas to pravi budalama?
Dobro, samocenzurisaću se, ne bih da psujem.
Reći ću samo: to je još jedna u nizu agresivnih snizilica kojom se na globalnom nivou preoblikuje kulturni prostor.

Tehnolatrija

Nigde se tehnologija ne obožava sa takvim žarom kao što je to slučaj na tehnološkoj periferiji. Kod nas, na primer.

Zar se nešto događa

Seća se da je jednom pitao Alvara zašto na radiju nikad ne emituju vesti. „Vesti o čemu?“, začudio se Alvaro. „Vesti o događajima u svetu“, odvratio je. „Ah“, rekao je Alvaro, „pa zar se nešto događa?“ Kao i ranije, odmah je posumnjao na ironiju. Ali ne, uopšte je nije bilo.
(Džon Maksvel Kuci, „Isusovo detinjstvo“, prevela s engleskog Arijana Božović, Paideia, 2014)

Romaneskni evergrin

Evo nas u oktobru, bliži se Vašar knjiga. Neke knjige su izašle u susret Vašaru, neke će izaći, samo što nisu. Mnoge od njih će brzo zaći a neke će se, jednu ili više sezona, zadržati na književnom nebu. Neke će zastareti i pre nego što su se pojavile.
Eto prilike da se podsetimo i književnih evergrinova. Onih kojima vreme dodaje, umesto da oduzima na vrednosti. Besposličara, na primer. Ko je pomislio da se otarasio Besposličara, ljuto se prevario, ostaju sa nama, u nama i među nama, u godinama i decenijama koje dolaze.

Neobičan san

Pre neku noć, usnih neobičan san.
Bili ja i jedan drugar u nekom restoranu, u veselom društvu koje je celo veče pevalo ruske pesme.
Sutradan, svratismo u isti restoran na kafu, kad tamo zatekasmo konobaricu kako sedi za stolom i šmrca.

Pisac u ofsajdu

„Gde god nađem zgodno mesto, tu sebe posadim“, Vule Žurić, pisac u ofsajdu.
(Književni zabavnik)

Neupotrebljive informacije

Pre nego što stigne do nas, medijska informacija je već prošla kroz mnoštvo ruku. Prosejana je, oblikovana u skladu sa namerama onoga ko ju je proizveo i odaslao. Taj procesa izbora (i odbacivanja), oblikovanja i preoblikovanja odvija se i pre samih medija koji nam informaciju donose. Mediji joj daju završnu obradu (to, eufemistički, zovu uređivačkom politikom).

Dva vida palanačkog duha

Palanački duh se ispoljava u dva osnovna vida. Oba su pokušaj da se, imaginarno, prevaziđe realna neravnopravnost palanke i metropole. Odnos palanke i metropole, naime, nije odnos više i niže vrednosti, već odnos moći. Metropola poseduje političku, ekonomsku, medijsku i kulturnu moć. Palanka je te moći lišena. Tačnije, moć joj je oduzeta.

Šta je vrhunska književnost

Kafka „Zamak“:
„Pri odlaženju jedan od njih, s neodređenim osmehom koji neki drugi prihvatiše, olako reče, kao da objašnjava: 'Čuje se uvek nešto novo'“, i on obliznu usnu, kao da je 'novo' neko jelo.“
E, to oblizivanje usana, to je vrhunska književnost. Gorda u svom oporom majstorstvu.

Špijuni

Mediji ponosno obaveštavaju da su uvek budne bezbednosne službe navatale i prihapsile hrvatskog špijuna. Baš hrvatskog. Ne, naprimer... (dopunite sami)
Kako ovde odavno nije navatan nijedan špijun (a da se zna), dalo bi se zaključiti jedno od sledećeg: